pofukati

Srpskohrvatski

pòfukati (ćirilica по̀фукати) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola pofukati

Infinitiv: pofukati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pòfukāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pofukam	pofukaš	pofuka	pofukamo	pofukate	pofukaju
Budućnost	Futur I.	pofukat ću¹ pofukaću	pofukat ćeš¹ pofukaćeš	pofukat će¹ pofukaće	pofukat ćemo¹ pofukaćemo	pofukat ćete¹ pofukaćete	pofukat će¹ pofukaće
Budućnost	Futur II.	budem pofukao²	budeš pofukao²	bude pofukao²	budemo pofukali²	budete pofukali²	budu pofukali²
Prošlost	Perfekt	pofukao² sam	pofukao² si	pofukao² je	pofukali² smo	pofukali² ste	pofukali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pofukao²	bio si pofukao²	bio je pofukao²	bili smo pofukali²	bili ste pofukali²	bili su pofukali²
	Aorist	pofukah	pofukaše	pofukaše	pofukasmo	pofukaste	pofukahu
Kondicional I.		pofukao² bih	pofukao² bi	pofukao² bi	pofukali² bismo	pofukali² biste	pofukali² bi
Kondicional II.		bio bih pofukao²	bio bi pofukao²	bio bi pofukao²	bili bismo pofukali²	bili biste pofukali²	bili bi pofukali²
Imperativ		-	pofukaj	-	pofukajmo	pofukajte	-
Glagolski pridjev radni		pofukao m. / pofukala f. / pofukalo n			pofukali m. / pofukale f. / pofukala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.