pognuti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /pǒɡnuti/
- Hifenacija: pog‧nu‧ti
Glagol
uredipògnuti (ćirilica по̀гнути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
Izvedene reči:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola pognuti
Infinitiv: pognuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pògnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
pognem | pogneš | pogne | pognemo | pognete | pognu | |
Budućnost |
Futur I. |
pognut ću1 pognuću |
pognut ćeš1 pognućeš |
pognut će1 pognuće |
pognut ćemo1 pognućemo |
pognut ćete1 pognućete |
pognut će1 pognuće |
Futur II. |
budem pognuo2 | budeš pognuo2 | bude pognuo2 | budemo pognuli2 | budete pognuli2 | budu pognuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
pognuo2 sam | pognuo2 si | pognuo2 je | pognuli2 smo | pognuli2 ste | pognuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam pognuo2 | bio si pognuo2 | bio je pognuo2 | bili smo pognuli2 | bili ste pognuli2 | bili su pognuli2 | |
Aorist |
pognuh | pognu | pognu | pognusmo | pognuste | pognuše | |
Kondicional I. |
pognuo2 bih | pognuo2 bi | pognuo2 bi | pognuli2 bismo | pognuli2 biste | pognuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih pognuo2 | bio bi pognuo2 | bio bi pognuo2 | bili bismo pognuli2 | bili biste pognuli2 | bili bi pognuli2 | |
Imperativ |
- | pogni | - | pognimo | pognite | - | |
Glagolski pridjev radni |
pognuo m. / pognula f. / pognulo n | pognuli m. / pognule f. / pognula n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
pognut m. / pognuta f. / pognuto n | pognuti m. / pognute f. / pognuta n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „pognuti” u Hrvatskom jezičnom portalu