Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /pǒːjat͡s/
  • Hifenacija: po‧jac

Imenica

uredi

pójac m (ćirilica по́јац)


Oblici:

  1. pójca [1]


Značenja:

  1. Osoba koja peva u crkvi. [1]


Primeri:

  1. Prèmūko je nȁš pójac, pa su zváli Arkȃdija da pòji, jebo je ȏn znȁo zdrȁvo lȇpo. Jaša Tomić [1]
  2. Tȏ se tȁko pojȉ za célo vréme, pójci, barjȁci, žéne, pȕno svȇta. [2] [3] [4] Izbište Subotica Gospođinci Kać Begeč Novi Sad Novi Kneževac Padej Šurjan Boka Neuzina Jasenovo Lovra Deska Ivanda [1]


Sinonimi:

  1. pevac [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • pojac” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 99.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 104.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 19.