pokucati

Srpskohrvatski

pòkucati (ćirilica по̀куцати) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola pokucati

Infinitiv: pokucati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pòkucāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pokucam	pokucaš	pokuca	pokucamo	pokucate	pokucaju
Budućnost	Futur I.	pokucat ću¹ pokucaću	pokucat ćeš¹ pokucaćeš	pokucat će¹ pokucaće	pokucat ćemo¹ pokucaćemo	pokucat ćete¹ pokucaćete	pokucat će¹ pokucaće
Budućnost	Futur II.	budem pokucao²	budeš pokucao²	bude pokucao²	budemo pokucali²	budete pokucali²	budu pokucali²
Prošlost	Perfekt	pokucao² sam	pokucao² si	pokucao² je	pokucali² smo	pokucali² ste	pokucali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pokucao²	bio si pokucao²	bio je pokucao²	bili smo pokucali²	bili ste pokucali²	bili su pokucali²
	Aorist	pokucah	pokuca	pokuca	pokucasmo	pokucaste	pokucaše
Kondicional I.		pokucao² bih	pokucao² bi	pokucao² bi	pokucali² bismo	pokucali² biste	pokucali² bi
Kondicional II.		bio bih pokucao²	bio bi pokucao²	bio bi pokucao²	bili bismo pokucali²	bili biste pokucali²	bili bi pokucali²
Imperativ		-	pokucaj	-	pokucajmo	pokucajte	-
Glagolski pridjev radni		pokucao m. / pokucala f. / pokucalo n			pokucali m. / pokucale f. / pokucala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.