polaziti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /pǒlaziti/
- Hifenacija: po‧la‧zi‧ti
Glagol
uredipòlaziti (ćirilica по̀лазити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Počinjati ići, kretati s mesta. [1]
- Pomicati se, pokretati se s mesta. [1]
- Obilaziti stoku, useve, vinograd i sl. na Božić. [1]
- Posećivati koga. [1]
- Početi ići, krenuti s mesta. [1]
Primeri:
- Pòlazi déte nògom. [3] Bašaid [1]
- Na prvi ili drugi dan Božića po podne se polaze vinogradi. Ide mladež na kolima ili saonicama, noseći vina, žita i zobi. Obiđu svud naokolo vinograd. Javljaju se, zapravo poklone vinogradu i kažu: „Hristos se rodi! Došli smo da polazimo." Istresu čašu vina i nešto žita na jedan čokot. Tako na svakom uglu vinograda. [4] Stapar [1]
- Sva tri dana Božića ništa se ne radi, već se svi vesele, pevaju, sanjkaju i „polaze" jedni druge. [4] Stapar [1]
- Na Božić u zoru domaćin ide u „polaženje stoke". [4] Stapar [1]
- Pòšla sam da ìdem na pìjace i ȍndak sam tȗ pȁla na kapìdžik. [2] [5] [6] [7] Zrenjanin Subotica Bačko Petrovo Selo Gospođinci Kikinda Ilandža Borča Batanja [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- poći od sebe ("biti iskren"). Novo Miloševo [1]
- Poći za nekog ("udati se"; "Ìmaš li vȍlju da pȏđeš za mȗža?"). Pomaz Novo Miloševo [1]
- ˜ vinograd ("božićni običaj obilaženja vinograda zaprežnim kolima ili saonicama"; "Na prvi ili drugi dan Božića po podne se polaze vinograd"). Stapar [1]
- póći ko bȕla u jȁgode ("nespreman nešto započeti"). Vršac [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola polaziti
Infinitiv: polaziti | Glagolski prilog sadašnji: pòlazēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: pòlažēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
polazim | polaziš | polazi | polazimo | polazite | polaze | |
Budućnost |
Futur I. |
polazit ću1 polaziću |
polazit ćeš1 polazićeš |
polazit će1 polaziće |
polazit ćemo1 polazićemo |
polazit ćete1 polazićete |
polazit će1 polaziće |
Futur II. |
budem polazio2 | budeš polazio2 | bude polazio2 | budemo polazili2 | budete polazili2 | budu polazili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
polazio2 sam | polazio2 si | polazio2 je | polazili2 smo | polazili2 ste | polazili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam polazio2 | bio si polazio2 | bio je polazio2 | bili smo polazili2 | bili ste polazili2 | bili su polazili2 | |
Imperfekt |
polažah | polažaše | polažaše | polažasmo | polažaste | polažahu | |
Kondicional I. |
polazio2 bih | polazio2 bi | polazio2 bi | polazili2 bismo | polazili2 biste | polazili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih polazio2 | bio bi polazio2 | bio bi polazio2 | bili bismo polazili2 | bili biste polazili2 | bili bi polazili2 | |
Imperativ |
- | polazi | - | polazimo | polazite | - | |
Glagolski pridjev radni |
polazio m. / polazila f. / polazilo n | polazili m. / polazile f. / polazila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „polaziti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 139. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 343.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 98. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 211.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 61.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.