polučiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /polǔːt͡ʃiti/
• Hifenacija: po‧lu‧či‧ti

Glagol

polúčiti (ćirilica полу́чити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola polučiti

Infinitiv: polučiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: polúčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		polučim	polučiš	poluči	polučimo	polučite	poluče
Budućnost	Futur I.	polučit ću1 polučiću	polučit ćeš1 polučićeš	polučit će1 polučiće	polučit ćemo1 polučićemo	polučit ćete1 polučićete	polučit će1 polučiće
	Futur II.	budem polučio2	budeš polučio2	bude polučio2	budemo polučili2	budete polučili2	budu polučili2
Prošlost	Perfekt	polučio2 sam	polučio2 si	polučio2 je	polučili2 smo	polučili2 ste	polučili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam polučio2	bio si polučio2	bio je polučio2	bili smo polučili2	bili ste polučili2	bili su polučili2
	Aorist	polučih	poluči	poluči	polučismo	polučiste	polučiše
Kondicional I.		polučio2 bih	polučio2 bi	polučio2 bi	polučili2 bismo	polučili2 biste	polučili2 bi
Kondicional II.		bio bih polučio2	bio bi polučio2	bio bi polučio2	bili bismo polučili2	bili biste polučili2	bili bi polučili2
Imperativ		-	poluči	-	polučimo	polučite	-
Glagolski pridjev radni		polučio m. / polučila f. / polučilo n			polučili m. / polučile f. / polučila n
Glagolski pridjev trpni		polučen m. / polučena f. / polučeno n			polučeni m. / polučene f. / polučena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „polučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu