popeti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /pǒpeːti/
- Hifenacija: po‧pe‧ti
Glagol
uredipòpēti (ćirilica по̀пе̄ти) svrš.
Oblici:
Značenja:
- Idući uspeti se. [2] Srpski Krstur Novi Kneževac Padej Novo Miloševo Elemir[1]
Primeri:
- Ȏn se pòpinje svȁki dȃn. [3] Srpska Crnja [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola popeti
Infinitiv: popeti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòpēvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
popnem | popneš | popne | popnemo | popnete | popnu | |
Budućnost |
Futur I. |
popet ću1 popeću |
popet ćeš1 popećeš |
popet će1 popeće |
popet ćemo1 popećemo |
popet ćete1 popećete |
popet će1 popeće |
Futur II. |
budem popeo2 | budeš popeo2 | bude popeo2 | budemo popeli2 | budete popeli2 | budu popeli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
popeo2 sam | popeo2 si | popeo2 je | popeli2 smo | popeli2 ste | popeli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam popeo2 | bio si popeo2 | bio je popeo2 | bili smo popeli2 | bili ste popeli2 | bili su popeli2 | |
Aorist |
popeh | pope | pope | popesmo | popeste | popeše | |
Kondicional I. |
popeo2 bih | popeo2 bi | popeo2 bi | popeli2 bismo | popeli2 biste | popeli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih popeo2 | bio bi popeo2 | bio bi popeo2 | bili bismo popeli2 | bili biste popeli2 | bili bi popeli2 | |
Imperativ |
- | popni | - | popnimo | popnite | - | |
Glagolski pridjev radni |
popeo m. / popela f. / popelo n | popeli m. / popele f. / popela n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
popet m. / popeta f. / popeto n | popeti m. / popete f. / popeta n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Pope se
Reference
uredi- „popeti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 103, 129, 147, 274.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 218.