povući
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /pǒʋuːt͡ɕi/
- Hifenacija: po‧vu‧ći
Glagol
uredipòvūći (ćirilica по̀вӯћи) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) abdicirati, odstupiti, dati ostavku, odreći se od prestola, povući se s položaja (vladarskog) [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola povući
Infinitiv: povući | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: pòvūkāvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
povučem | povučeš | povuče | povučemo | povučete | povuku | |
Budućnost |
Futur I. |
povući ću | povući ćeš | povući će | povući ćemo | povući ćete | povući će |
Futur II. |
budem povukao1 | budeš povukao1 | bude povukao1 | budemo povukli1 | budete povukli1 | budu povukli1 | |
Prošlost |
Perfekt |
povukao1 sam | povukao1 si | povukao1 je | povukli1 smo | povukli1 ste | povukli1 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam povukao1 | bio si povukao1 | bio je povukao1 | bili smo povukli1 | bili ste povukli1 | bili su povukli1 | |
Aorist |
povukoh | povuče | povuče | povukosmo | povukoste | povukoše | |
Kondicional I. |
povukao1 bih | povukao1 bi | povukao1 bi | povukli1 bismo | povukli1 biste | povukli1 bi | |
Kondicional II. |
bio bih povukao1 | bio bi povukao1 | bio bi povukao1 | bili bismo povukli1 | bili biste povukli1 | bili bi povukli1 | |
Imperativ |
- | povuci | - | povucimo | povucite | - | |
Glagolski pridjev radni |
povukao m. / povukla f. / povuklo n | povukli m. / povukle f. / povukla n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
povučen m. / povučena f. / povučeno n | povučeni m. / povučene f. / povučena n | |||||
1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola |
Reference
uredi- „povući” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1