pričati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /prǐːt͡ʃati/
- Hifenacija: pri‧ča‧ti
Glagol
uredipríčati (ćirilica при́чати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Razgovarati. [1]
Primeri:
- Drȕgi mi je príčo o spàii: níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. [2] [3] [4] Kikinda Ravno Selo Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Perlez [1]
- E tàko je tȏ [bilo], pròšlō je, mȍžemo sàmo príčati. Čenej [1]
- Pa kad mȋ prȋčamo tàkima ko tȋ i nȁšima òvima. Bačinci [1]
- Mȁloprȅ prīčȁla sam da mi motȉka ko penkálo. Pavliš [1]
- Prȋča se sȁ mnom. Vršac Izbište [1]
- Rȗčamo i mȁlo se prȋčamo. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola pričati
Infinitiv: pričati | Glagolski prilog sadašnji: príčajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: príčānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
pričam | pričaš | priča | pričamo | pričate | pričaju | |
Budućnost |
Futur I. |
pričat ću1 pričaću |
pričat ćeš1 pričaćeš |
pričat će1 pričaće |
pričat ćemo1 pričaćemo |
pričat ćete1 pričaćete |
pričat će1 pričaće |
Futur II. |
budem pričao2 | budeš pričao2 | bude pričao2 | budemo pričali2 | budete pričali2 | budu pričali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
pričao2 sam | pričao2 si | pričao2 je | pričali2 smo | pričali2 ste | pričali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam pričao2 | bio si pričao2 | bio je pričao2 | bili smo pričali2 | bili ste pričali2 | bili su pričali2 | |
Imperfekt |
pričah | pričaše | pričaše | pričasmo | pričaste | pričahu | |
Kondicional I. |
pričao2 bih | pričao2 bi | pričao2 bi | pričali2 bismo | pričali2 biste | pričali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih pričao2 | bio bi pričao2 | bio bi pričao2 | bili bismo pričali2 | bili biste pričali2 | bili bi pričali2 | |
Imperativ |
- | pričaj | - | pričajmo | pričajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
pričao m. / pričala f. / pričalo n | pričali m. / pričale f. / pričala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
pričan m. / pričana f. / pričano n | pričani m. / pričane f. / pričana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „pričati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 160.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118, 151.