Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /prǐːt͡ʃati/
  • Hifenacija: pri‧ča‧ti

Glagol

uredi

príčati (ćirilica при́чати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

  1. prȋčamo se [1]


Značenja:

  1. Razgovarati. [1]


Primeri:

  1. Drȕgi mi je príčo o spàii: níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. [2] [3] [4] Kikinda Ravno Selo Novi Kneževac Novo Miloševo Itebej Perlez [1]
  2. E tàko je tȏ [bilo], pròšlō je, mȍžemo sàmo príčati. Čenej [1]
  3. Pa kad mȋ prȋčamo tàkima ko tȋ i nȁšima òvima. Bačinci [1]
  4. Mȁloprȅ prīčȁla sam da mi motȉka ko penkálo. Pavliš [1]
  5. Prȋča se sȁ mnom. Vršac Izbište [1]
  6. Rȗčamo i mȁlo se prȋčamo. [1]



Konjugacija

uredi

Reference

uredi
  • pričati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 160.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118, 151.