pridati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /prǐdati/
Hifenacija: pri‧da‧ti

Glagol

prìdati (ćirilica прѝдати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Primeri:

Ȏn odnèse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvègije što će da bȕdu svȁtovi, pa prìda njègovoj mȁteri. ^[1] ^[2] ^[3] Kumane Gospođinci Mokrin Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid ^[4]
Ȉmam još i svȋnje da prìdam. Sanad ^[4]
Prìda se vȕna u zȃdrugu. Bačko Petrovo Selo ^[4]

Konjugacija

Konjugacija glagola pridati

Infinitiv: pridati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: prìdāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		pridam	pridaš	prida	pridamo	pridate	pridaju
Budućnost	Futur I.	pridat ću¹ pridaću	pridat ćeš¹ pridaćeš	pridat će¹ pridaće	pridat ćemo¹ pridaćemo	pridat ćete¹ pridaćete	pridat će¹ pridaće
Budućnost	Futur II.	budem pridao²	budeš pridao²	bude pridao²	budemo pridali²	budete pridali²	budu pridali²
Prošlost	Perfekt	pridao² sam	pridao² si	pridao² je	pridali² smo	pridali² ste	pridali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam pridao²	bio si pridao²	bio je pridao²	bili smo pridali²	bili ste pridali²	bili su pridali²
	Aorist	pridah	prida	prida	pridasmo	pridaste	pridaše
Kondicional I.		pridao² bih	pridao² bi	pridao² bi	pridali² bismo	pridali² biste	pridali² bi
Kondicional II.		bio bih pridao²	bio bi pridao²	bio bi pridao²	bili bismo pridali²	bili biste pridali²	bili bi pridali²
Imperativ		-	pridaj	-	pridajmo	pridajte	-
Glagolski pridjev radni		pridao m. / pridala f. / pridalo n			pridali m. / pridale f. / pridala n
Glagolski pridjev trpni		pridan m. / pridana f. / pridano n			pridani m. / pridane f. / pridana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„pridati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 138.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 41.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 76, 116, 120, 124, 132.
↑ ^4,0 ^4,1 ^4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-1] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 138.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 41.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-3] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 76, 116, 120, 124, 132.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-4] 4,0 ^4,1 ^4,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[1]

[2]

[3]

[4]