primati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /primǎːti/
- Hifenacija: pri‧ma‧ti
Imenica
urediprimáti m (ćirilica прима́ти)
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Uzimati ono što se daje, pruža, nudi. [2] [3] Gospođinci Melenci Zrenjanin[1]
- Dočekati nekoga, postarati se za nečiji smeštaj, ugostiti. [1]
- Zbrinuti se za nekoga. [1]
- Pariti se s mužjakom (o ženki domaćih životinja). [1]
- Uhvatiti klicu, zametnuti koren, početi rasti (o biljkama). [4] Subotica Nadalj Čurug Kać Mošorin Kovilj Titel Ivanda[1]
- Imati efekat (o vakcini). Ivanda[1]
Primeri:
- Kad otȉdnu tȁmona, kad ȗđedu tȁmona, prȋmu svȅkra i rȗčadu. Jasenovo [1]
- Kad je bíla švȁpska Nȍva gȍdina, pȓvi jȁnuar, ȍndak prímidu òni nȁs u hòtēl. Elemir [1]
- Njȇn ȍtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [5] Zrenjanin [1]
- Pȍsle smo òpet ponòvili i čúvali nànovo ȏvce (ònaj dȅset, ònaj pètnājs, kȁko kòji gȁzda, kȁko je kòi ìmo), — po trȋ stòtine komádi u tȋm čopòru što smo mȋ čúvali (mȋ smo rȁdi da prȋmimo vȉše, da vȉše zàrādimo). [5] Zrenjanin [1]
- Da l je primila krava bika? — Kad je primila vepra? Crvena Crkva Tovariševo Bačka Palanka Jasenovo [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- prímiti prìčēšće ("pričestiti se"; "Ȍndak rȇdom idémo i prȋmimo prìčēšće"). Novi Sad [1]
- prímiti za gotȍvo ("poverovati"). Vršac [1]
- Prímiti màgārca ("spariti se s magarcem (o magarici)"). Tovariševo Bačka Palanka [1]
- primiti dȃr ("veriti se"; "Devȏjka prímila dȃr"). Vršac [1]
- prímiti na svója léđa ("preuzeti brigu, odgovornost za nekoga ili nešto"). Vršac [1]
- Primiti boga ("odgovoriti na čiji pozdrav"). Jasenovo [1]
Deklinacija
urediOvoj r(ij)eči nedostaje fleksija.
Reference
uredi- „primati” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /prǐːmati/
- Hifenacija: pri‧ma‧ti
Glagol
urediprímati (ćirilica при́мати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Uzimati ono što se daje, pruža, nudi. [2] [3] Gospođinci Melenci Zrenjanin[1]
- Dočekati nekoga, postarati se za nečiji smeštaj, ugostiti. [1]
- Zbrinuti se za nekoga. [1]
- Pariti se s mužjakom (o ženki domaćih životinja). [1]
- Uhvatiti klicu, zametnuti koren, početi rasti (o biljkama). [4] Subotica Nadalj Čurug Kać Mošorin Kovilj Titel Ivanda[1]
- Imati efekat (o vakcini). Ivanda[1]
Primeri:
- Kad otȉdnu tȁmona, kad ȗđedu tȁmona, prȋmu svȅkra i rȗčadu. Jasenovo [1]
- Kad je bíla švȁpska Nȍva gȍdina, pȓvi jȁnuar, ȍndak prímidu òni nȁs u hòtēl. Elemir [1]
- Njȇn ȍtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [5] Zrenjanin [1]
- Pȍsle smo òpet ponòvili i čúvali nànovo ȏvce (ònaj dȅset, ònaj pètnājs, kȁko kòji gȁzda, kȁko je kòi ìmo), — po trȋ stòtine komádi u tȋm čopòru što smo mȋ čúvali (mȋ smo rȁdi da prȋmimo vȉše, da vȉše zàrādimo). [5] Zrenjanin [1]
- Da l je primila krava bika? — Kad je primila vepra? Crvena Crkva Tovariševo Bačka Palanka Jasenovo [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- prímiti prìčēšće ("pričestiti se"; "Ȍndak rȇdom idémo i prȋmimo prìčēšće"). Novi Sad [1]
- prímiti za gotȍvo ("poverovati"). Vršac [1]
- Prímiti màgārca ("spariti se s magarcem (o magarici)"). Tovariševo Bačka Palanka [1]
- primiti dȃr ("veriti se"; "Devȏjka prímila dȃr"). Vršac [1]
- prímiti na svója léđa ("preuzeti brigu, odgovornost za nekoga ili nešto"). Vršac [1]
- Primiti boga ("odgovoriti na čiji pozdrav"). Jasenovo [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola primati
Infinitiv: primati | Glagolski prilog sadašnji: prímajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: prímānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
primam | primaš | prima | primamo | primate | primaju | |
Budućnost |
Futur I. |
primat ću1 primaću |
primat ćeš1 primaćeš |
primat će1 primaće |
primat ćemo1 primaćemo |
primat ćete1 primaćete |
primat će1 primaće |
Futur II. |
budem primao2 | budeš primao2 | bude primao2 | budemo primali2 | budete primali2 | budu primali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
primao2 sam | primao2 si | primao2 je | primali2 smo | primali2 ste | primali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam primao2 | bio si primao2 | bio je primao2 | bili smo primali2 | bili ste primali2 | bili su primali2 | |
Imperfekt |
primah | primaše | primaše | primasmo | primaste | primahu | |
Kondicional I. |
primao2 bih | primao2 bi | primao2 bi | primali2 bismo | primali2 biste | primali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih primao2 | bio bi primao2 | bio bi primao2 | bili bismo primali2 | bili biste primali2 | bili bi primali2 | |
Imperativ |
- | primaj | - | primajmo | primajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
primao m. / primala f. / primalo n | primali m. / primale f. / primala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
priman m. / primana f. / primano n | primani m. / primane f. / primana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „primati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 192.
- ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87.
- ↑ 4,0 4,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 156. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem