probaviti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /prǒbaʋiti/
• Hifenacija: pro‧ba‧vi‧ti

Glagol

pròbaviti (ćirilica про̀бавити) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola probaviti

Infinitiv: probaviti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: pròbavīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		probavim	probaviš	probavi	probavimo	probavite	probave
Budućnost	Futur I.	probavit ću1 probaviću	probavit ćeš1 probavićeš	probavit će1 probaviće	probavit ćemo1 probavićemo	probavit ćete1 probavićete	probavit će1 probaviće
	Futur II.	budem probavio2	budeš probavio2	bude probavio2	budemo probavili2	budete probavili2	budu probavili2
Prošlost	Perfekt	probavio2 sam	probavio2 si	probavio2 je	probavili2 smo	probavili2 ste	probavili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam probavio2	bio si probavio2	bio je probavio2	bili smo probavili2	bili ste probavili2	bili su probavili2
	Aorist	probavih	probavi	probavi	probavismo	probaviste	probaviše
Kondicional I.		probavio2 bih	probavio2 bi	probavio2 bi	probavili2 bismo	probavili2 biste	probavili2 bi
Kondicional II.		bio bih probavio2	bio bi probavio2	bio bi probavio2	bili bismo probavili2	bili biste probavili2	bili bi probavili2
Imperativ		-	probavi	-	probavimo	probavite	-
Glagolski pridjev radni		probavio m. / probavila f. / probavilo n			probavili m. / probavile f. / probavila n
Glagolski pridjev trpni		probavljen m. / probavljena f. / probavljeno n			probavljeni m. / probavljene f. / probavljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „probaviti” u Hrvatskom jezičnom portalu