Wiktionary

puknuti

Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /pûknuti/
  • Hifenacija: puk‧nu‧ti

Glagol

uredi

pȕknuti (ćirilica пу̏кнути) svrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp. pren.


Oblici:

  1. -a, -o [1]


Značenja:

  1. Raspuknuti se na više mesta, prsnuti. [1]
  2. Ispaliti metak iz vatrenog oružja, proizvesti pucanj. [1]
  3. Proizvesti kratak, oštar zvuk. [1]
  4. Naglo se pojaviti, nastupiti (o godišnjem dobu). [1]
  5. Doživeti veliku muku, srdžbu, jed. [1]
  6. Proneti se, razneti se na sve strane, naglo se raširiti (o glasu, vesti, sramoti i sl.). [1]


Primeri:

  1. Nȉko nè sme pȕći. [2] Itebej [1]
  2. A òvaj pȕkne pa ga ȕbije. Martonoš [1]
  3. Ìšo je nȁš gospòdin svèštenik Sȅkulić Stȅvan, a iz mrȃka ȉzjutra pȕklā je pȕška kod škȍle, kod àrtēljska bunára, tȗ je rȁnjen. [3] Itebej [1]
  4. I ȍnda se pȕkne i ȍnda se dòručkuje. Martonoš [1]
  5. Mȁlo-mȁlo zagŕmi pa pȕkne. Šimanovci [1]
  6. Zato svi ukućani budno motre na nju [udavaču] tih zadnjih dana, podešavajući da se uvek nalazi u kući i njima na očima, kako im ne bi „pukla bruka po selu”. [4] Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]


Izvedene reči:

  1. pȕknūt [1]


Izrazi:

  1. Grȍm tepȕko, da tepȕkne ("kletva"). Vršac Jasenovo [1]
  2. kao da jepuko grom iz vedra neba ("veliko iznenađenje, neočekivana vest"). Jasenovo [1]
  3. pȕkla ("doznalo se nešto što je skrivano"). Kovilj Vršac [1]
  4. Puklo je kao grom Sremska Mitrovica [1]
  5. grompuko u tebe ("isto"). Melenci [1]



Konjugacija

uredi
Konjugacija glagola puknuti
Infinitiv: puknuti Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: pȕknūvši Glagolska imenica: puknúće
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 puknem pukneš pukne puknemo puknete puknu
Budućnost
 Futur I.
 pući ću pući ćeš pući će pući ćemo pući ćete pući će
Futur II.
 budem pukao1 budeš pukao1 bude pukao1 budemo pukli1 budete pukli1 budu pukli1
Prošlost
 Perfekt
 pukao1 sam pukao1 si pukao1 je pukli1 smo pukli1 ste pukli1 su
Pluskvamperfekt
 bio sam pukao1 bio si pukao1 bio je pukao1 bili smo pukli1 bili ste pukli1 bili su pukli1
Aorist
 pukoh puče puče pukosmo pukoste pukoše
Kondicional I.
 pukao1 bih pukao1 bi pukao1 bi pukli1 bismo pukli1 biste pukli1 bi
Kondicional II.
 bio bih pukao1 bio bi pukao1 bio bi pukao1 bili bismo pukli1 bili biste pukli1 bili bi pukli1
Imperativ
 - pukni - puknimo puknite -
Glagolski pridjev radni
 pukao m. / pukla f. / puklo n pukli m. / pukle f. / pukla n
Glagolski pridjev trpni
 puknut m. / puknuta f. / puknuto n puknuti m. / puknute f. / puknuta n
1   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola

Reference

uredi
  • „puknuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 391.
  3. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 161.
  4. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 51.
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=puknuti&oldid=1447241