putiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /pǔːtiti/
- Hifenacija: pu‧ti‧ti
Glagol
uredipútiti (ćirilica пу́тити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola putiti
Infinitiv: putiti | Glagolski prilog sadašnji: pútēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: púćēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
putim | putiš | puti | putimo | putite | pute | |
Budućnost |
Futur I. |
putit ću1 putiću |
putit ćeš1 putićeš |
putit će1 putiće |
putit ćemo1 putićemo |
putit ćete1 putićete |
putit će1 putiće |
Futur II. |
budem putio2 | budeš putio2 | bude putio2 | budemo putili2 | budete putili2 | budu putili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
putio2 sam | putio2 si | putio2 je | putili2 smo | putili2 ste | putili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam putio2 | bio si putio2 | bio je putio2 | bili smo putili2 | bili ste putili2 | bili su putili2 | |
Imperfekt |
pućah | pućaše | pućaše | pućasmo | pućaste | pućahu | |
Kondicional I. |
putio2 bih | putio2 bi | putio2 bi | putili2 bismo | putili2 biste | putili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih putio2 | bio bi putio2 | bio bi putio2 | bili bismo putili2 | bili biste putili2 | bili bi putili2 | |
Imperativ |
- | puti | - | putimo | putite | - | |
Glagolski pridjev radni |
putio m. / putila f. / putilo n | putili m. / putile f. / putila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
pućen m. / pućena f. / pućeno n | pućeni m. / pućene f. / pućena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „putiti” u Hrvatskom jezičnom portalu