rȃdnik

Imenica

uredi

rȃdnik m (ćirilica ра̑дник)

Značenja:

  1. Osoba koja radi, obavlja određeni posao, koja se bavi određenom delatnošću (umnom, fizičkom). [1]


Primeri:

  1. Sȁd počim je bíla sȗša, pògače dȍbiju sámo rȃdnici, tȋ što rȃdu na ùljaru — tȏ je zȏb za krȁvu. [2] [3] Zrenjanin Novo Miloševo Neuzina [1]
  2. Nȉkad nìsam písala kȍlko pòtrošimo pȃra za gȍdinu dána na rȃdnike koji nam rȃde. Žabalj [1]
  3. Tȁta mi je fȉzički rȃdnik bȉo. Novi Sad [1]
  4. Rȃdnici kȍpaju tȁmo. Martonoš [1]


Sinonimi:

  1. arbajter [1]


Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 25.
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 148.

Napomene

uredi