rȇp
rȇp
rȇp (srpskohrvatski, ćir., ре̑п)
urediImenica
uredirȇp m (ćirilica ре̑п)
Kategorije:
rib.
Oblici:
Značenja:
- Izraštaj (obično duži) na zadnjem delu tela kičmenjaka kao produžetak kičme. [1]
- Nadzemni zeljasti deo repe. [1]
- Donji trouglasti završetak na grudnjaku. [1]
- Usek na krmi u koji se postavlja motor. [1]
- Zadnji izduženi deo mreže. [1]
- Kraj košulje koji viri kroz razrez na turu (kod dece). Novo Miloševo[1]
- Phleum pratense. [2] Bođani[1]
- Isto. [1]
- Alopecurus pratensis. [2] Neštin Pivnice Silbaš Bođani Tovariševo Bačka Palanka[1]
- Vrsta korovske biljke Verbascum densiflorum. [2] Bač[1]
- Kao deo botaničkih termina. [1]
- Equisetum arvense. [1]
- Poseban način vezivanja kose, rep podignut iznad potiljka. [1]
- Vrsta testere u stolarskom zanatu. [1]
Primeri:
- Pa peškíri, vàko, kònjima za óde i za rȇp peškíre vézali. Bačinci [1]
- Ona dojna peraja mu služe za plovidbu... naročito rep. [3] Stari Slankamen [1]
- Ȉzgrebala ga mȁčka što joj stȁo nȁ rep, a ȏn se još čȕdi ko da njȗ tȏ ne bòle. [4] [5] [3] Šurjan Morović Bosut Sremska Mitrovica Klenak Bukovac Srbobran Đurđevo Bačka Palanka Futog Gardinovci Padej Jaša Tomić Boka Neuzina Perlez Čenta [1]
- Péto dìviji ȉma vȅlik rȇp, kȁo svìlen stòji; gláva mȃla, kȏ ȕ [o]ve živìne. [6] Novo Miloševo [1]
- Kod Srba u Vojvodini [...] zečiji rep i šapa upotrebljavali su se i kao amajlija koju su nosila deca. [5] [1]
- Sȓp — to je ȉsto od gvòzdenog metála, ȉma rùčica dr̀vena, ȕzmeš rȇp od rȅpe i séčemo glȃve. Tomaševac [1]
- Grudnjáci se prȁvili s rȇpom ȉsto od kȍže, tȏ svȅ ȕjedno, tàko tȏ bíla móda, a i vȁla da bȉde toplȋji, dȕži. Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Lástin rȇp je òno dȉ ùlazi pȇnta, tȏ je tàko pròsečeno, prósek tȃj. [7] Kovilj [1]
- Treba i štap da je tri do četri metra dugačak taj na repu. repnjak, a ovo je od krila. Keca ima rep, a kusaka, ona je pliče [ShLR]. Klenak [1]
- Máčkov rȇp, tȏ je na lìvadi. Ȉsto kȍ máčkov rȇp, tráva, kȁo što je òvā, al ònāj prȃvi máčkov rȇp sasvȉm je dȕgačak tolìkō. Iščùpaću ȉ[z] sēna pa ću vam pòslati tȃj jèdān máčkov rȇp. [2] Deronje Tovariševo Bačka Palanka [1]
- Pa lìščiji rȇp ȅto tàk[o] ráste. Ìma sa stráne kȍ grȃne i tȏ tàko pȕno tȍg zelènila, pa tàko kȍ rȇp se òbesi, pa tȏ zovémo lìščiji rȇp. [2] Tovariševo [1]
- Za škȍlu nàmestimo kȍnjski rȇp s màšnicom da bȉde lépa, ȕredna. [8] Neuzina Turija Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Šurjan Boka [1]
- Fušfanc testera (lisičiji rep). Služi za precizno oblikovanje delova. Pravi se sa finim i grubim zubima — zavisno od primene. [9] [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- ("biti negde na kraju, skrajnut"). [1]
- brez gláve i brezrȇpa ("bez reda, zbrkano"). Vršac [1]
- stati kome na ˜ [1]
- vuče mu se ˜ po zemlji ("biti kompromitovan, biti na lošem glasu"). [1]
- vezati nekome ˜ do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Jasenovo [1]
- vezati mačku za/o ˜ ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Jasenovo Kovilj [1]
- svȉ sèdidu, stȏ pȕn, jȃ na répu i nȉko me ni ne glédi ("Š Bk N"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- ne mȍžeš da ga uvȁtiš ni za ˜ ni za glȃvu ("ne možeš doznati šta stvarno misli, šta hoće"). Vršac [1]
- vŕtiti srȇpom ("zavoditi, mamiti muškarca (o ženi)"; "Óna je još krȉvlja, samo vŕti s rȇpom"). Vršac [1]
- vúći ˜ za sȍbom ("imati neki greh, krivicu"). Vršac [1]
- i štȁ su me i zváli [1]
- Lep ko mačkin ˜ Jasenovo [1]
- povući mačka za ˜ ("loše proći, rđavo se provesti, stradati, biti na šteti, gubitku"; "Paz da ne povučeš mačka za rep!"). Jasenovo [1]
- moći volu ˜ iščupati ("biti veoma snažan, jak"; "Može volu rep da iščupa"). [1]
- Bez glave irepa ("bez reda, zbrkano"). Sombor [1]
- uhvatiti, ščepati koga’ [1]
- stȍko brezrȇpa ("blaži ukor mlađoj osobi"). Vršac [1]
- podvući ˜ med noge ("povući se, pokunjiti se, uzmaći"). Jasenovo [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
- ↑ 3,0 3,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 5,0 5,1 Divljač i lovstvo Panonije. 1989, 156 str, str. 108.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 123.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 325.