raboš

raboš

raboš (srpskohrvatski, ćir., рабош)Uredi

ImenicaUredi

raboš m (ćirilica рабош)

Oblici:

  1. rȃboš [1]

Značenja:

  1. Drveni prut ili parče daske na kome se zarezima, crtama beleže dugovanja i potraživanja. [1]
  2. Drveni prut ili parče daske na kome su obeleženi meseci, nedelje, dani i praznici. [1]

Primeri:

  1. Seoski računi se više nigde ne vode na rabošima, izuzev još ponegde na jugu, gde se stočari služe rabošima ( — Č) [KSP; OBan 195; ČLČ 163]. [2] [1]
  2. Ranije su se pastiri pomagali „rabošem” na koji su urezivali broj ovaca pojedinih vlasnika, količine mleka i dr. [3] Jarkovac [1]
  3. Ȉma tȁmo rȃboš, vedrȉca. Jasenovo Novo Miloševo [1]
  4. Ja sam moje dužnike zaduživao na raboš. To je prutić rascepljen i svaki dug je jednako zabeležen na obe polovine i tako jedan deo raboša predat dužniku, a drugi deo ostao kod verovnika. Begeč [1]
  5. Bila je i jedna naročita vrsta raboša: raboši kalendari, tj. drveni štapovi na kojima su urezivani znaci koji su predstavljali mesece, sedmice, dane i praznike. [2] [1]

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Milenko S. Filipović, Raboš-kalendar u Banatu. — ZDN, 2, 1951, 121—122, str. 121.
  3. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 103.

NapomeneUredi