rastajati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /rǎstajati/
Hifenacija: ras‧ta‧ja‧ti

Glagol

ràstajati (ćirilica ра̀стајати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

Značenja:

Deliti, razdvajati. ^[1]
Odvajati se (od koga, od čega), napuštati (koga, nešto). Novi Sad^[1]
Odvojiti se (od koga, od čega), napustiti (koga, nešto). ^[1]
Pozdraviti se na rastanku, oprostiti se. ^[1]

Primeri:

I kȃže, òna mène níje krȉla o[d] tȇ žène, i dála mi je kòlko púti i lȅba, tȍ je bílo dvȇ kȕće sàmo ràstajale, znȃš li, i lȅba, i svȅ kad sam bíla mȃla. Novi Sad ^[1]
Jèdna ȕlica ràstaje. ^[2] Žitište ^[1]
Mȋ ȉmamo s Tòrkom atàricu (tȏ je jèdan mȃli brȇg što ràstalja ȁtar). ^[3] Itebej ^[1]
Òsećam kȋčmu u pojásu, kȁo da se ràstalja. ^[4] Martinci ^[1]
Nè mož da se ràstaneš. ^[5] Kikinda Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo ^[1]
Òna stȁne da se ònoga drȕgoga ràstane. ^[6] Melenci ^[1]
Tàko se jȃ ràstanem njȋ. ^[6] Itebej ^[1]
Ràstanēmo se domàćina tȏg. ^[6] Elemir ^[1]
Jȁ znȃm kad je mȍj òtac prȍdo kȕću, s mȁterom se ràsto, mȍj drȕgi òtac je bȉo ȍču. Đala Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo ^[1]
Ràstala se s mȗžom, pa je mène odránila. Bačko Petrovo Selo ^[1]

Izvedene reči:

ràstaljati ^[1]
ràstati se ^[1]

Sinonimi:

razvenčati ^[1]

Izrazi:

Ràstati se ("umreti"; "Da se ràstane živòta"). Novo Miloševo ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola rastajati

Infinitiv: rastajati		Glagolski prilog sadašnji: ràstajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: ràstajānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		rastajem	rastaješ	rastaje	rastajemo	rastajete	rastaju
Budućnost	Futur I.	rastajat ću¹ rastajaću	rastajat ćeš¹ rastajaćeš	rastajat će¹ rastajaće	rastajat ćemo¹ rastajaćemo	rastajat ćete¹ rastajaćete	rastajat će¹ rastajaće
Budućnost	Futur II.	budem rastajao²	budeš rastajao²	bude rastajao²	budemo rastajali²	budete rastajali²	budu rastajali²
Prošlost	Perfekt	rastajao² sam	rastajao² si	rastajao² je	rastajali² smo	rastajali² ste	rastajali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam rastajao²	bio si rastajao²	bio je rastajao²	bili smo rastajali²	bili ste rastajali²	bili su rastajali²
	Imperfekt	rastajah	rastajaše	rastajaše	rastajasmo	rastajaste	rastajahu
Kondicional I.		rastajao² bih	rastajao² bi	rastajao² bi	rastajali² bismo	rastajali² biste	rastajali² bi
Kondicional II.		bio bih rastajao²	bio bi rastajao²	bio bi rastajao²	bili bismo rastajali²	bili biste rastajali²	bili bi rastajali²
Imperativ		-	rastaj	-	rastajmo	rastajte	-
Glagolski pridjev radni		rastajao m. / rastajala f. / rastajalo n			rastajali m. / rastajale f. / rastajala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„rastajati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 403.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 300.
↑ ^6,0 ^6,1 ^6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 313.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Gordana_Vuković,_Terminologija_kuće_i_pokućstva_u_Vojvodini.-2] Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.

[Berislav_M._Nikolić,_Sremski_govor.-4] Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 403.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-5] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 300.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-6] 6,0 ^6,1 ^6,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 313.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]