Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /rǒjiti/
  • Hifenacija: ro‧ji‧ti

Glagol

uredi

ròjiti (ćirilica ро̀јити) nesvrš.


Kategorije:

ob.


Oblici:

  1. -i se [1]
  2. ròjiti se, rójiti se Izbište [2] [1]


Značenja:

  1. Izlegati se u rojevima; izlaziti u roju iz košnice; skupljati se u roj, obrazovati, davati roj (o pčelama). [1]


Primeri:

  1. Kad ȉma dȍsta mȅda, próstor mȃli, dȍsta pčȇla, ròje se. [2] Futog [1]
  2. Pčȅle se ròju sáme, po prírodi. [3] Melenci [1]
  3. Ròjē se kad vȉše nȇma mȅsta u kȍšnici, kȍšnica bȕde pȕna, ìzlazi jèdan dȅo i tȏ stàrije pčȅle. [2] Morović [1]
  4. I ȍndak òna bȑzo, kad se ròji, ìzlazi i vȁta se za nȃjvȉšlje dȑvo. [2] Ilandža Jamena Vašica Kukujevci Erdevik Neštin Vizić Divoš Sremska Mitrovica Čerević Bešenovo Klenak Jarak Ruma Irig Sremski Karlovci Obrež Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Subotica Sombor Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Bački Brestovac Kula Vrbas Srbobran Bačko Gradište Čurug Despotovo Deronje Zmajevo Žabalj Tovariševo Mošorin Kać Gardinovci Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Iđoš Kikinda Bočar Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Međa Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Boka Konak Tomaševac Plandište Margita Idvor Čenta Debeljača Sefkerin Dolovo Bavanište Omoljica [1]
  5. Kad se nàmnoži pȕno pčȇla, mȃli próstor, mȁtica zàlēže vȉše mȁtičnjaka, ȍnda dòlazi do ròjēnja. [2] Bačko Petrovo Selo [1]
  6. Mȁtica pȅva kad je drúštvo sprȅmno za ròjēnje. [2] Čurug [1]
  7. U pròleće kad je jáka pàša, osèti se teskòba u kȍšnici, ȍnda se sprȅmaju za ròjēnje. [2] Mošorin Neštin Jarak Pećinci Karlovčić Novi Karlovci Jakovo Subotica Žednik Sivac Bačko Petrovo Selo Bačko Gradište Kać Futog Gardinovci Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Kikinda Radojevo Bašaid Zrenjanin Čenta [1]


Sinonimi:

  1. rojnjiti, razrojavati [1]



Konjugacija

uredi

Reference

uredi
  • rojiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.