rudina
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /rǔdina/
- Hifenacija: ru‧di‧na
Imenica
uredirùdina f (ćirilica ру̀дина)
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Rùdina je ònaj kȍ brȇg između vòka i mlȁke, ȅ pa kȃže — nà toj rùdini — Pògino je u „ȍstrovo” — tȏ je tr̀ska, rùdina. [2] Melenci [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice rudina
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | rudina | rudine |
| genitiv | rudine | rudina |
| dativ | rudini | rudinama |
| akuzativ | rudinu | rudine |
| vokativ | rudino | rudine |
| lokativ | rudini | rudinama |
| instrumental | rudinom | rudinama |
Reference
uredi- „rudina” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 144.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).