ruknuti

Srpskohrvatski

rȕknuti (ćirilica ру̏кнути) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola ruknuti

Infinitiv: ruknuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: rȕknūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ruknem	rukneš	rukne	ruknemo	ruknete	ruknu
Budućnost	Futur I.	ruknut ću¹ ruknuću	ruknut ćeš¹ ruknućeš	ruknut će¹ ruknuće	ruknut ćemo¹ ruknućemo	ruknut ćete¹ ruknućete	ruknut će¹ ruknuće
Budućnost	Futur II.	budem ruknuo²	budeš ruknuo²	bude ruknuo²	budemo ruknuli²	budete ruknuli²	budu ruknuli²
Prošlost	Perfekt	ruknuo² sam	ruknuo² si	ruknuo² je	ruknuli² smo	ruknuli² ste	ruknuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam ruknuo²	bio si ruknuo²	bio je ruknuo²	bili smo ruknuli²	bili ste ruknuli²	bili su ruknuli²
	Aorist	ruknuh	ruknu	ruknu	ruknusmo	ruknuste	ruknuše
Kondicional I.		ruknuo² bih	ruknuo² bi	ruknuo² bi	ruknuli² bismo	ruknuli² biste	ruknuli² bi
Kondicional II.		bio bih ruknuo²	bio bi ruknuo²	bio bi ruknuo²	bili bismo ruknuli²	bili biste ruknuli²	bili bi ruknuli²
Imperativ		-	rukni	-	ruknimo	ruknite	-
Glagolski pridjev radni		ruknuo m. / ruknula f. / ruknulo n			ruknuli m. / ruknule f. / ruknula n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.