sašiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /sǎʃiti/
- Hifenacija: sa‧ši‧ti
Glagol
uredisàšiti (ćirilica са̀шити) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
trp.
Oblici:
Značenja:
- Šivenjem izraditi (odevni predmet). [1]
- Šivenjem izrađen (odevni predmet). [1]
- Pokriven, zatvoren. [1]
Primeri:
- Sȁšijem onàko nȅšto za svȁk dȃn. Šimanovci [1]
- Òna mi je sàšila prȅdīvnu hàljinu za tȃj dȃn i ìšle smo nȃz dvȇ na ùranak. [2] [3] Aradac Bačinci Beška Bečej Deronje Gospođinci Novi Sad Novo Miloševo Bašaid Farkaždin [1]
- Ȍnda su dèvōjke dobíjale nȍvo rúvo, ȍnda se i glȅdalo kòja će bȍlje, štȁ će, koji će vi šnàjder sàšiti, kàkva je móda. Kula [1]
- Kad se ùvālja, šnàjder sȁšije, bògato súkno. Đala [1]
- Nȇma ni gȁće da sȁšije. Jasenovo [1]
- Ȉdi, kad mi sȁši mȁma mȅne, brȁtu. Pavliš [1]
- Žénu natȅram da mi sȁši džakuljȉcu. Izbište [1]
- Sȁši mu mȁti košȕlju. [1]
- Ȍnda bílo svakojákog materijála, pa šnàjdērke fȋno šȉle, pa ȍnda nȅ znaš na kòjem je lȅpše materìjāl i bója i sašìven. Tovariševo Novo Miloševo [1]
- Otvor [bunara na đeram] je bio najčešće „sašiven” užljebljenim daskama. [4] [1]
Izvedene reči:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola sašiti
Infinitiv: sašiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: sàšīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
sašijem | sašiješ | sašije | sašijemo | sašijete | sašiju | |
Budućnost |
Futur I. |
sašit ću1 sašiću |
sašit ćeš1 sašićeš |
sašit će1 sašiće |
sašit ćemo1 sašićemo |
sašit ćete1 sašićete |
sašit će1 sašiće |
Futur II. |
budem sašio2 | budeš sašio2 | bude sašio2 | budemo sašili2 | budete sašili2 | budu sašili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
sašio2 sam | sašio2 si | sašio2 je | sašili2 smo | sašili2 ste | sašili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam sašio2 | bio si sašio2 | bio je sašio2 | bili smo sašili2 | bili ste sašili2 | bili su sašili2 | |
Aorist |
saših | saši | saši | sašismo | sašiste | sašiše | |
Kondicional I. |
sašio2 bih | sašio2 bi | sašio2 bi | sašili2 bismo | sašili2 biste | sašili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih sašio2 | bio bi sašio2 | bio bi sašio2 | bili bismo sašili2 | bili biste sašili2 | bili bi sašili2 | |
Imperativ |
- | sašij | - | sašijmo | sašijte | - | |
Glagolski pridjev radni |
sašio m. / sašila f. / sašilo n | sašili m. / sašile f. / sašila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
sašiven / sašit m. / sašivena / sašita f. / sašiveno / sašito n | sašiveni / sašiti m. / sašivene / sašite f. / sašivena / sašita n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „sašiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164, 225.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 119.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.