sadi
sadi
sadi (srpskohrvatski, ćir., сади) uredi
Pridev uredi
sadi (ćirilica сади)
Pridev uredi
sadi (ćirilica сади)
Kategorije:
neprom.
Oblici:
Značenja:
- Bez ičega, bez dodatka, prazan. Čerević[1]
- Platno od najtanje pređe bez šara. [1]
- Pita bez nadeva. [1]
- Kolač od kiselog testa bez nadeva. Čerević Novi Sad Mokrin[1]
- Tkano belo platno bez šara. [1]
- Isto. Begeč[1]
- Isto. [1]
- Tkano belo platno bez šara. Jasenovo Crvena Crkva[1]
Primeri:
- Pravila sam sadi gibanicu. Begeč [1]
- Šȉjēm sádi blúzu za ùnuka. Subotica [1]
- Ovo je s makom, a ovo je sadi. Kać [1]
- Košulja [đuvegijina] svilena ili od bela platna (najčešće od „sadi” beza), na grudima izvezena zlatnim žicama u obliku sitnih cvetića ( — Čr). [2] [1]
- Vasilica je „sadi” pita, kako su je zvali u donjem Ravnom Sremu. Bez nadeva je „da se ništa ne bi cvrljalo u kući”. [3] [1]
- Šotiš može da bude „sadi” — poznat i kao „sadi platno” (bez ukrasa). [4] [1]
- Skuti i suknjerac su načinjeni od finijeg domaćeg „sadi” platna a „gornja aljina” (suknja) od kupovnog materijala. [5] Ostojićevo [1]
- Sam šila košulju od sadi platna. [6] Čenej Mokrin Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina Ivanda [1]
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 55.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 62.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 60.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 150, 151.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).