sagnuti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /sǎɡnuti/
Hifenacija: sag‧nu‧ti

Glagol

sàgnuti (ćirilica са̀гнути) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

sȁgnem ^[1]

Značenja:

Saviti nadole, pognuti, nagnuti, prikloniti. ^[1]

Primeri:

A ȏn sàgnō glȃvu. Deronje ^[1]
Sȁgo glȃvu. ^[2] ^[3] ^[4] Itebej Gospođinci Farkaždin ^[1]
Tàko sam se sàgla. ^[3] Orlovat ^[1]
Vȋ b[iste] mòrali da se sȁgnēte. ^[3] ^[5] Farkaždin Deska ^[1]
A mȋ tȁmo nà kraj kȕće, čelò bāšće, ȏn kȕpi záperke pa mu je téško: kȃže, vȋ kȍpāte ȕprāv, a jȃ mȏram da se sȁgnem da dòmāšim svȁki. Đala ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]

Sinonimi:

sagniti ^[1]

Izrazi:

˜ vrȃt ("potčiniti se"). Sombor ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola sagnuti

Infinitiv: sagnuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: sàgnūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		sagnem	sagneš	sagne	sagnemo	sagnete	sagnu
Budućnost	Futur I.	sagnut ću¹ sagnuću	sagnut ćeš¹ sagnućeš	sagnut će¹ sagnuće	sagnut ćemo¹ sagnućemo	sagnut ćete¹ sagnućete	sagnut će¹ sagnuće
Budućnost	Futur II.	budem sagnuo²	budeš sagnuo²	bude sagnuo²	budemo sagnuli²	budete sagnuli²	budu sagnuli²
Prošlost	Perfekt	sagnuo² sam	sagnuo² si	sagnuo² je	sagnuli² smo	sagnuli² ste	sagnuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam sagnuo²	bio si sagnuo²	bio je sagnuo²	bili smo sagnuli²	bili ste sagnuli²	bili su sagnuli²
	Aorist	sagnuh	sagnu	sagnu	sagnusmo	sagnuste	sagnuše
Kondicional I.		sagnuo² bih	sagnuo² bi	sagnuo² bi	sagnuli² bismo	sagnuli² biste	sagnuli² bi
Kondicional II.		bio bih sagnuo²	bio bi sagnuo²	bio bi sagnuo²	bili bismo sagnuli²	bili biste sagnuli²	bili bi sagnuli²
Imperativ		-	sagni	-	sagnimo	sagnite	-
Glagolski pridjev radni		sagnuo m. / sagnula f. / sagnulo n			sagnuli m. / sagnule f. / sagnula n
Glagolski pridjev trpni		sagnut m. / sagnuta f. / sagnuto n			sagnuti m. / sagnute f. / sagnuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„sagnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 222. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 153.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-2] Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 118.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 222. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-4] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 153.

[Sofija_Rakić-Miloradović,_O_govoru_Deske.-5] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]