sinuti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /sǐːnuti/
- Hifenacija: si‧nu‧ti
Glagol
uredisínuti (ćirilica си́нути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola sinuti
Infinitiv: sinuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: sínūvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
sinem | sineš | sine | sinemo | sinete | sinu | |
Budućnost |
Futur I. |
sinut ću1 sinuću |
sinut ćeš1 sinućeš |
sinut će1 sinuće |
sinut ćemo1 sinućemo |
sinut ćete1 sinućete |
sinut će1 sinuće |
Futur II. |
budem sinuo2 | budeš sinuo2 | bude sinuo2 | budemo sinuli2 | budete sinuli2 | budu sinuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
sinuo2 sam | sinuo2 si | sinuo2 je | sinuli2 smo | sinuli2 ste | sinuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam sinuo2 | bio si sinuo2 | bio je sinuo2 | bili smo sinuli2 | bili ste sinuli2 | bili su sinuli2 | |
Aorist |
sinuh | sinu | sinu | sinusmo | sinuste | sinuše | |
Kondicional I. |
sinuo2 bih | sinuo2 bi | sinuo2 bi | sinuli2 bismo | sinuli2 biste | sinuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih sinuo2 | bio bi sinuo2 | bio bi sinuo2 | bili bismo sinuli2 | bili biste sinuli2 | bili bi sinuli2 | |
Imperativ |
- | sini | - | sinimo | sinite | - | |
Glagolski pridjev radni |
sinuo m. / sinula f. / sinulo n | sinuli m. / sinule f. / sinula n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „sinuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.