skučiti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /skǔːt͡ʃiti/
- Hifenacija: sku‧či‧ti
Glagol uredi
skúčiti (ćirilica ску́чити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola skučiti
| Infinitiv: skučiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: skúčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
skučim | skučiš | skuči | skučimo | skučite | skuče | |
| Budućnost |
Futur I. |
skučit ću1 skučiću |
skučit ćeš1 skučićeš |
skučit će1 skučiće |
skučit ćemo1 skučićemo |
skučit ćete1 skučićete |
skučit će1 skučiće |
| Futur II. |
budem skučio2 | budeš skučio2 | bude skučio2 | budemo skučili2 | budete skučili2 | budu skučili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
skučio2 sam | skučio2 si | skučio2 je | skučili2 smo | skučili2 ste | skučili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam skučio2 | bio si skučio2 | bio je skučio2 | bili smo skučili2 | bili ste skučili2 | bili su skučili2 | |
| Aorist |
skučih | skuči | skuči | skučismo | skučiste | skučiše | |
| Kondicional I. |
skučio2 bih | skučio2 bi | skučio2 bi | skučili2 bismo | skučili2 biste | skučili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih skučio2 | bio bi skučio2 | bio bi skučio2 | bili bismo skučili2 | bili biste skučili2 | bili bi skučili2 | |
| Imperativ |
- | skuči | - | skučimo | skučite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
skučio m. / skučila f. / skučilo n | skučili m. / skučile f. / skučila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
skučen m. / skučena f. / skučeno n | skučeni m. / skučene f. / skučena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „skučiti” u Hrvatskom jezičnom portalu