slutiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /slǔːtiti/
- Hifenacija: slu‧ti‧ti
Glagol
uredislútiti (ćirilica слу́тити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) osećati, predosećati, naslućivati, nagađati, pretpostavljati, mirisati, razabirati, sumnjati [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola slutiti
Infinitiv: slutiti | Glagolski prilog sadašnji: slútēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -ćēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
slutim | slutiš | sluti | slutimo | slutite | slute | |
Budućnost |
Futur I. |
slutit ću1 slutiću |
slutit ćeš1 slutićeš |
slutit će1 slutiće |
slutit ćemo1 slutićemo |
slutit ćete1 slutićete |
slutit će1 slutiće |
Futur II. |
budem slutio2 | budeš slutio2 | bude slutio2 | budemo slutili2 | budete slutili2 | budu slutili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
slutio2 sam | slutio2 si | slutio2 je | slutili2 smo | slutili2 ste | slutili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam slutio2 | bio si slutio2 | bio je slutio2 | bili smo slutili2 | bili ste slutili2 | bili su slutili2 | |
Imperfekt |
slućah | slućaše | slućaše | slućasmo | slućaste | slućahu | |
Kondicional I. |
slutio2 bih | slutio2 bi | slutio2 bi | slutili2 bismo | slutili2 biste | slutili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih slutio2 | bio bi slutio2 | bio bi slutio2 | bili bismo slutili2 | bili biste slutili2 | bili bi slutili2 | |
Imperativ |
- | sluti | - | slutimo | slutite | - | |
Glagolski pridjev radni |
slutio m. / slutila f. / slutilo n | slutili m. / slutile f. / slutila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „slutiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1