smicati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /smît͡sati/
- Hifenacija: smi‧ca‧ti
Glagol
uredismȉcati (ćirilica сми̏цати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola smicati
Infinitiv: smicati | Glagolski prilog sadašnji: smȉčūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: smȉcānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
smičem | smičeš | smiče | smičemo | smičete | smiču | |
Budućnost |
Futur I. |
smicat ću1 smicaću |
smicat ćeš1 smicaćeš |
smicat će1 smicaće |
smicat ćemo1 smicaćemo |
smicat ćete1 smicaćete |
smicat će1 smicaće |
Futur II. |
budem smicao2 | budeš smicao2 | bude smicao2 | budemo smicali2 | budete smicali2 | budu smicali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
smicao2 sam | smicao2 si | smicao2 je | smicali2 smo | smicali2 ste | smicali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam smicao2 | bio si smicao2 | bio je smicao2 | bili smo smicali2 | bili ste smicali2 | bili su smicali2 | |
Imperfekt |
smicah | smicaše | smicaše | smicasmo | smicaste | smicahu | |
Kondicional I. |
smicao2 bih | smicao2 bi | smicao2 bi | smicali2 bismo | smicali2 biste | smicali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih smicao2 | bio bi smicao2 | bio bi smicao2 | bili bismo smicali2 | bili biste smicali2 | bili bi smicali2 | |
Imperativ |
- | smiči | - | smičimo | smičite | - | |
Glagolski pridjev radni |
smicao m. / smicala f. / smicalo n | smicali m. / smicale f. / smicala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
smican m. / smicana f. / smicano n | smicani m. / smicane f. / smicana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „smicati” u Hrvatskom jezičnom portalu