smrkavati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /smrkǎːʋati/
- Hifenacija: smr‧ka‧va‧ti
Glagol
uredismrkávati (ćirilica смрка́вати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
bezl.
Oblici:
Značenja:
- (o mraku, noći) nastupati, nastajati. [1]
- (o mraku, noći) nastupiti, nastati. [1]
- Postati omražen nekome. [1]
- (o mraku, noći) nastupiti, nastati. [1]
- Oneraspoložiti se, rastužiti se, dobiti sumoran, tužan izraz lica. [1]
- Dobiti natmuren izgled, namrgoditi se, namrštiti se. [1]
- Izgubiti kontrolu nad sobom, izgubiti moć rasuđivanja, osetiti veliki teret nečega, veliku neprijatnost zbog nečega. [1]
- Namrgođen, namršten; neraspoložen, zabrinut, tužan. [1]
Primeri:
- A vȅče pȁda rȁno ȕ jesēn, smr̀kāva, pa ládno, pa blȁto, kȉša, pa blȁto. Tovariševo [1]
- Nȇma d[a] ìdeš sȁd nȉkud, većem se smr̀kāva, dok krȇneš nȁzad, će da bȉde nȏć, a jȃ da sèdim óde i da mȉslim dȉ si. Šurjan Kać Novo Miloševo Jaša Tomić Boka Neuzina [1]
- Od čètir sȃta pa dok se ne smr̀čāva, kad krȁve ìdu ȉs polja, i mȉ vȅć idémo is pȁrke. Tomaševac Srpska Crnja Zrenjanin [1]
- Smȑko mi se. Novo Miloševo [1]
- Òva zíma baš jáka. Níje sàmo što je tàko ládno, neg što se zdrȁvo bȑzo smȑkne, nè mož svȅ da pòrādiš ù kuću dok se vȉdi. [2] Boka Martonoš Kać Novi Sad Novi Bečej Jaša Tomić Šurjan Neuzina Čenej [1]
- Kad se smȑkne, dȏđu mòmci nȁ rogalj i dèvōjke. Elemir [1]
- A tȏ níje, tȏ se rȁno smȑkne, al òpet trȅba jȍš rànije da dȏđe. Tovariševo [1]
- Samo sèdi tȗ na šámlicu, ćúti céli dȃn, smȑko se, a nȉko nȅ zna štȁ je, nȇ da kȃže. Jaša Tomić Kać Šurjan Boka Neuzina [1]
- Smrklo mu se čelo kada je čuo za tu vest. Begeč [1]
- Smȑklo mi se. Kać [1]
- Dȍbila je onòmad nȅko písmo i ȍtad je svȁ smȑknuta, a kad pȋtam štȁ je, sȁmo mȕmla nȅšto, nȉšta nȅ znam štȁ. Jaša Tomić Kać Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- Dok jednom nesmrkne, drugom ne svane ("dok jedan ne izgubi, drugi ne dobije"). [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola smrkavati
Infinitiv: smrkavati | Glagolski prilog sadašnji: smrkávajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: smrkávānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
smrkavam | smrkavaš | smrkava | smrkavamo | smrkavate | smrkavaju | |
Budućnost |
Futur I. |
smrkavat ću1 smrkavaću |
smrkavat ćeš1 smrkavaćeš |
smrkavat će1 smrkavaće |
smrkavat ćemo1 smrkavaćemo |
smrkavat ćete1 smrkavaćete |
smrkavat će1 smrkavaće |
Futur II. |
budem smrkavao2 | budeš smrkavao2 | bude smrkavao2 | budemo smrkavali2 | budete smrkavali2 | budu smrkavali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
smrkavao2 sam | smrkavao2 si | smrkavao2 je | smrkavali2 smo | smrkavali2 ste | smrkavali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam smrkavao2 | bio si smrkavao2 | bio je smrkavao2 | bili smo smrkavali2 | bili ste smrkavali2 | bili su smrkavali2 | |
Imperfekt |
smrkavah | smrkavaše | smrkavaše | smrkavasmo | smrkavaste | smrkavahu | |
Kondicional I. |
smrkavao2 bih | smrkavao2 bi | smrkavao2 bi | smrkavali2 bismo | smrkavali2 biste | smrkavali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih smrkavao2 | bio bi smrkavao2 | bio bi smrkavao2 | bili bismo smrkavali2 | bili biste smrkavali2 | bili bi smrkavali2 | |
Imperativ |
- | smrkavaj | - | smrkavajmo | smrkavajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
smrkavao m. / smrkavala f. / smrkavalo n | smrkavali m. / smrkavale f. / smrkavala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „smrkavati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).