spajati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /spǎːjati/
- Hifenacija: spa‧ja‧ti
Glagol
uredispájati (ćirilica спа́јати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
ob.
Oblici:
Značenja:
- Dovoditi u istu zajednicu, združiti rojeve pčela. [1]
- Spajanje dvaju gvozdenih predmeta tako da im se krajevi preklope. [1]
Primeri:
- Spájaju se da bȕdu jȁči, dvȃ slabíća, kod spájānja ȍba rȍja se popŕskaju da se ne túku izmed sèbe. Despotovo [1]
- Spȃjamo ròjeve, jèdnu mȁticu ȕbijēmo, nàrežēmo lȕka, pòprskamo mȅdom i ràkijom da se òpiju pa i spȃjamo. Subotica [1]
- Kad òstane drúštvo bez mȁtice, spájaju se s drȕgima. [2] [3] Debeljača Morović Neštin Čerević Bešenovo Obrež Novi Karlovci Sombor Bačko Petrovo Selo Kać Kikinda Bočar Radojevo Srpska Crnja Melenci Plandište Veliko Središte [1]
- Sàmo okrúglo i u čètir ćòška se tàko [radi], a flȁh — tȏ dòlazi tàko [na spajanje]. Òvo se zòve várēnje na spájānje. [4] Neštin [1]
- Dògodī se da preko zíme ùgine mȁtica, pa pčȅlār trȅba da zàmēne z drȕgom mȁticom, ako ȉma u rèzērvu, ako nȇma, trȅba da spȍji drȕštvo sa ònim kòje ȉma mȁticu. [3] Melenci [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola spajati
Infinitiv: spajati | Glagolski prilog sadašnji: spájajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: spájānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
spajam | spajaš | spaja | spajamo | spajate | spajaju | |
Budućnost |
Futur I. |
spajat ću1 spajaću |
spajat ćeš1 spajaćeš |
spajat će1 spajaće |
spajat ćemo1 spajaćemo |
spajat ćete1 spajaćete |
spajat će1 spajaće |
Futur II. |
budem spajao2 | budeš spajao2 | bude spajao2 | budemo spajali2 | budete spajali2 | budu spajali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
spajao2 sam | spajao2 si | spajao2 je | spajali2 smo | spajali2 ste | spajali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam spajao2 | bio si spajao2 | bio je spajao2 | bili smo spajali2 | bili ste spajali2 | bili su spajali2 | |
Imperfekt |
spajah | spajaše | spajaše | spajasmo | spajaste | spajahu | |
Kondicional I. |
spajao2 bih | spajao2 bi | spajao2 bi | spajali2 bismo | spajali2 biste | spajali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih spajao2 | bio bi spajao2 | bio bi spajao2 | bili bismo spajali2 | bili biste spajali2 | bili bi spajali2 | |
Imperativ |
- | spajaj | - | spajajmo | spajajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
spajao m. / spajala f. / spajalo n | spajali m. / spajale f. / spajala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
spajan m. / spajana f. / spajano n | spajani m. / spajane f. / spajana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „spajati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ 3,0 3,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147.
- ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).