srnuti

Srpskohrvatski

sŕnuti (ćirilica ср́нути) svrš.

Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija glagola srnuti

Infinitiv: srnuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: sŕnūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		srnem	srneš	srne	srnemo	srnete	srnu
Budućnost	Futur I.	srnut ću¹ srnuću	srnut ćeš¹ srnućeš	srnut će¹ srnuće	srnut ćemo¹ srnućemo	srnut ćete¹ srnućete	srnut će¹ srnuće
Budućnost	Futur II.	budem srnuo²	budeš srnuo²	bude srnuo²	budemo srnuli²	budete srnuli²	budu srnuli²
Prošlost	Perfekt	srnuo² sam	srnuo² si	srnuo² je	srnuli² smo	srnuli² ste	srnuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam srnuo²	bio si srnuo²	bio je srnuo²	bili smo srnuli²	bili ste srnuli²	bili su srnuli²
	Aorist	srnuh	srnu	srnu	srnusmo	srnuste	srnuše
Kondicional I.		srnuo² bih	srnuo² bi	srnuo² bi	srnuli² bismo	srnuli² biste	srnuli² bi
Kondicional II.		bio bih srnuo²	bio bi srnuo²	bio bi srnuo²	bili bismo srnuli²	bili biste srnuli²	bili bi srnuli²
Imperativ		-	srni	-	srnimo	srnite	-
Glagolski pridjev radni		srnuo m. / srnula f. / srnulo n			srnuli m. / srnule f. / srnula n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.