stati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /stâːti/
- Hifenacija: sta‧ti
Glagol
uredistȃti (ćirilica ста̑ти) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Stupiti, koraknuti na što. Bačinci[1]
- Zauzeti mesto negde (u prostornom smislu). [1]
- Zaustaviti se, ne ići dalje. Kać Novo Miloševo[1]
- Prestati. [1]
- Prekinuti rad, prestati funkcionisati. [1]
- Naći mesto, smestiti se. [1]
- Početi. [1]
Primeri:
- Stȁne tȁmo jèdan na klúpu jel na stòlicu, góre, da vȉdu svȉ. [2] Itebej [1]
- Kad je vrȉla pa stȁla. [3] Bašaid [1]
- Kad je dòšo, svȉ smo se ljúbili, samo sȑce nè može da pòkāže rȁdōst — stȁlo sȑce za svòjim sȋnom. [2] Kumane [1]
- Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [2] Mokrin Kać [1]
- Stala ona mene svetovati. Kać [1]
- Jȃ sam stȁla u zȃdrugu, mȗž mi níje. [2] Bata Melenci [1]
- I ȏn je stȁo nà te oficíre, tàko da ih pùstili, a òpet su mórali da ìdu da se jȃvu. Veliki Gaj [1]
- Stȁo je da slȗži. Novo Miloševo [1]
Izrazi:
- ˜ za guljáša ("biti izabran za guljaša"). Vršac [1]
- Krȁva mustȁla na nȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Novo Miloševo [1]
- ˜ na policu ("doći na red za udaju (o devojci kojoj se udala starija sestra)"). Jasenovo [1]
- ˜ kome na žulj ("dirnuti u osetljivo mesto"). Platičevo [1]
- ˜ kome na rep [1]
- ˜ nekome ȕgrlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Bačinci [1]
- ˜ nȁ snāgu ("odrasti, stasati"). Novo Miloševo [1]
- ˜ ko bȍta ("stati na put, smetati"). Vršac [1]
- RSB] [1]
- ˜ za gȏrnika ("biti izabran za čuvara polja"). Vršac [1]
- ˜ za govedára ("biti izabran za govedara"). Vršac [1]
- uhvatiti, ščepati koga’ [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola stati
Infinitiv: stati | Glagolski prilog sadašnji: stojēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: stàjānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
stanem / stadem | staneš / stadeš | stane / stade | stanemo / stademo | stanete / stadete | stanu / stadu | |
Budućnost |
Futur I. |
stat ću1 staću |
stat ćeš1 staćeš |
stat će1 staće |
stat ćemo1 staćemo |
stat ćete1 staćete |
stat će1 staće |
Futur II. |
budem stao2 | budeš stao2 | bude stao2 | budemo stali2 | budete stali2 | budu stali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
stao2 sam | stao2 si | stao2 je | stali2 smo | stali2 ste | stali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam stao2 | bio si stao2 | bio je stao2 | bili smo stali2 | bili ste stali2 | bili su stali2 | |
Imperfekt |
stadoh | stade | stade | stadosmo | stadoste | stadoše | |
Kondicional I. |
stao2 bih | stao2 bi | stao2 bi | stali2 bismo | stali2 biste | stali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih stao2 | bio bi stao2 | bio bi stao2 | bili bismo stali2 | bili biste stali2 | bili bi stali2 | |
Imperativ |
- | stani | - | stanimo | stanite | - | |
Glagolski pridjev radni |
stao m. / stala f. / stalo n | stali m. / stale f. / stala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „stati” u Hrvatskom jezičnom portalu
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /stâti/
- Hifenacija: sta‧ti
Glagol
urediŠablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Stupiti, koraknuti na što. Bačinci[1]
- Zauzeti mesto negde (u prostornom smislu). [1]
- Zaustaviti se, ne ići dalje. Kać Novo Miloševo[1]
- Prestati. [1]
- Prekinuti rad, prestati funkcionisati. [1]
- Naći mesto, smestiti se. [1]
- Početi. [1]
Primeri:
- Stȁne tȁmo jèdan na klúpu jel na stòlicu, góre, da vȉdu svȉ. [2] Itebej [1]
- Kad je vrȉla pa stȁla. [3] Bašaid [1]
- Kad je dòšo, svȉ smo se ljúbili, samo sȑce nè može da pòkāže rȁdōst — stȁlo sȑce za svòjim sȋnom. [2] Kumane [1]
- Sazídali smo jèdnu štȁlu kȍnjsku kòja mȍže da stȁne ù nju kapacìtēt stȏ dvájes kónja. [2] Mokrin Kać [1]
- Stala ona mene svetovati. Kać [1]
- Jȃ sam stȁla u zȃdrugu, mȗž mi níje. [2] Bata Melenci [1]
- I ȏn je stȁo nà te oficíre, tàko da ih pùstili, a òpet su mórali da ìdu da se jȃvu. Veliki Gaj [1]
- Stȁo je da slȗži. Novo Miloševo [1]
Izrazi:
- ˜ za guljáša ("biti izabran za guljaša"). Vršac [1]
- Krȁva mustȁla na nȍgu ("žuriti, biti primoran na nešto"). Novo Miloševo [1]
- ˜ na policu ("doći na red za udaju (o devojci kojoj se udala starija sestra)"). Jasenovo [1]
- ˜ kome na žulj ("dirnuti u osetljivo mesto"). Platičevo [1]
- ˜ kome na rep [1]
- ˜ nekome ȕgrlo ("isto"; "Jȏj, nèmōj, mȍlīm te, da mi nȅko ȕ grlo tȁmo stȁn"). Bačinci [1]
- ˜ nȁ snāgu ("odrasti, stasati"). Novo Miloševo [1]
- ˜ ko bȍta ("stati na put, smetati"). Vršac [1]
- RSB] [1]
- ˜ za gȏrnika ("biti izabran za čuvara polja"). Vršac [1]
- ˜ za govedára ("biti izabran za govedara"). Vršac [1]
- uhvatiti, ščepati koga’ [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola stati
Infinitiv: stati | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: stȃvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
stanem / stadem | staneš / stadeš | stane / stade | stanemo / stademo | stanete / stadete | stanu / stadu | |
Budućnost |
Futur I. |
stat ću1 staću |
stat ćeš1 staćeš |
stat će1 staće |
stat ćemo1 staćemo |
stat ćete1 staćete |
stat će1 staće |
Futur II. |
budem stao2 | budeš stao2 | bude stao2 | budemo stali2 | budete stali2 | budu stali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
stao2 sam | stao2 si | stao2 je | stali2 smo | stali2 ste | stali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam stao2 | bio si stao2 | bio je stao2 | bili smo stali2 | bili ste stali2 | bili su stali2 | |
Aorist |
stadoh | stade | stade | stadosmo | stadoste | stadoše | |
Kondicional I. |
stao2 bih | stao2 bi | stao2 bi | stali2 bismo | stali2 biste | stali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih stao2 | bio bi stao2 | bio bi stao2 | bili bismo stali2 | bili biste stali2 | bili bi stali2 | |
Imperativ |
- | stani | - | stanimo | stanite | - | |
Glagolski pridjev radni |
stao m. / stala f. / stalo n | stali m. / stale f. / stala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „stati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 159. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 251.