stimati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /stîmati/
- Hifenacija: sti‧ma‧ti
Glagol
uredistȉmati (ćirilica сти̏мати) svrš. i nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola stimati
Infinitiv: stimati | Glagolski prilog sadašnji: stȉmajūći | Glagolski prilog prošli: stȉmāvši | Glagolska imenica: stȉmānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
štimam | štimaš | štima | štimamo | štimate | štimaju | |
Budućnost |
Futur I. |
štimat ću1 štimaću |
štimat ćeš1 štimaćeš |
štimat će1 štimaće |
štimat ćemo1 štimaćemo |
štimat ćete1 štimaćete |
štimat će1 štimaće |
Futur II. |
budem štimao2 | budeš štimao2 | bude štimao2 | budemo štimali2 | budete štimali2 | budu štimali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
štimao2 sam | štimao2 si | štimao2 je | štimali2 smo | štimali2 ste | štimali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam štimao2 | bio si štimao2 | bio je štimao2 | bili smo štimali2 | bili ste štimali2 | bili su štimali2 | |
Imperfekt |
štimah | štimaše | štimaše | štimasmo | štimaste | štimahu | |
Kondicional I. |
štimao2 bih | štimao2 bi | štimao2 bi | štimali2 bismo | štimali2 biste | štimali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih štimao2 | bio bi štimao2 | bio bi štimao2 | bili bismo štimali2 | bili biste štimali2 | bili bi štimali2 | |
Imperativ |
- | štimaj | - | štimajmo | štimajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
štimao m. / štimala f. / štimalo n | štimali m. / štimale f. / štimala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
štiman m. / štimana f. / štimano n | štimani m. / štimane f. / štimana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „stimati” u Hrvatskom jezičnom portalu