suglasiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /suɡlǎːsiti/
- Hifenacija: sug‧la‧si‧ti
Glagol
uredisuglásiti (ćirilica сугла́сити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}
.
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola suglasiti
Infinitiv: suglasiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: suglásīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
suglasim | suglasiš | suglasi | suglasimo | suglasite | suglase | |
Budućnost |
Futur I. |
suglasit ću1 suglasiću |
suglasit ćeš1 suglasićeš |
suglasit će1 suglasiće |
suglasit ćemo1 suglasićemo |
suglasit ćete1 suglasićete |
suglasit će1 suglasiće |
Futur II. |
budem suglasio2 | budeš suglasio2 | bude suglasio2 | budemo suglasili2 | budete suglasili2 | budu suglasili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
suglasio2 sam | suglasio2 si | suglasio2 je | suglasili2 smo | suglasili2 ste | suglasili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam suglasio2 | bio si suglasio2 | bio je suglasio2 | bili smo suglasili2 | bili ste suglasili2 | bili su suglasili2 | |
Aorist |
suglasih | suglasi | suglasi | suglasismo | suglasiste | suglasiše | |
Kondicional I. |
suglasio2 bih | suglasio2 bi | suglasio2 bi | suglasili2 bismo | suglasili2 biste | suglasili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih suglasio2 | bio bi suglasio2 | bio bi suglasio2 | bili bismo suglasili2 | bili biste suglasili2 | bili bi suglasili2 | |
Imperativ |
- | suglasi | - | suglasimo | suglasite | - | |
Glagolski pridjev radni |
suglasio m. / suglasila f. / suglasilo n | suglasili m. / suglasile f. / suglasila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „suglasiti” u Hrvatskom jezičnom portalu