suočavati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /suot͡ʃǎːʋati/
• Hifenacija: su‧o‧ča‧va‧ti

Glagol

suočávati (ćirilica суоча́вати) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola suočavati

Infinitiv: suočavati		Glagolski prilog sadašnji: suočávajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: suočávānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		suočavam	suočavaš	suočava	suočavamo	suočavate	suočavaju
Budućnost	Futur I.	suočavat ću1 suočavaću	suočavat ćeš1 suočavaćeš	suočavat će1 suočavaće	suočavat ćemo1 suočavaćemo	suočavat ćete1 suočavaćete	suočavat će1 suočavaće
	Futur II.	budem suočavao2	budeš suočavao2	bude suočavao2	budemo suočavali2	budete suočavali2	budu suočavali2
Prošlost	Perfekt	suočavao2 sam	suočavao2 si	suočavao2 je	suočavali2 smo	suočavali2 ste	suočavali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam suočavao2	bio si suočavao2	bio je suočavao2	bili smo suočavali2	bili ste suočavali2	bili su suočavali2
	Imperfekt	suočavah	suočavaše	suočavaše	suočavasmo	suočavaste	suočavahu
Kondicional I.		suočavao2 bih	suočavao2 bi	suočavao2 bi	suočavali2 bismo	suočavali2 biste	suočavali2 bi
Kondicional II.		bio bih suočavao2	bio bi suočavao2	bio bi suočavao2	bili bismo suočavali2	bili biste suočavali2	bili bi suočavali2
Imperativ		-	suočavaj	-	suočavajmo	suočavajte	-
Glagolski pridjev radni		suočavao m. / suočavala f. / suočavalo n			suočavali m. / suočavale f. / suočavala n
Glagolski pridjev trpni		suočavan m. / suočavana f. / suočavano n			suočavani m. / suočavane f. / suočavana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „suočavati” u Hrvatskom jezičnom portalu