svoditi

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /sʋǒditi/
Hifenacija: svo‧di‧ti

Glagol

svòditi (ćirilica сво̀дити) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-im ^[1]

Značenja:

Odvoditi, smeštati zajedno mladence. ^[1]
Svođenje mladenaca. ^[2]^[1]

Primeri:

Oko ponoći, vojvoda i vojvodinica „svode mladence", odnosno ispraćaju ih na spavanje ( — Bg). ^[3] ^[1]
Kumovski kočijaš ima još jednu vrlo važnu ulogu u svatovima: po kumovom naređenju vrši „svođenje mladenaca", a kasnije ide da ih „budi" i dovodi pred kuma. ^[2] ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola svoditi

Infinitiv: svoditi		Glagolski prilog sadašnji: svȍdēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: svȍđēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		svodim	svodiš	svodi	svodimo	svodite	svode
Budućnost	Futur I.	svodit ću¹ svodiću	svodit ćeš¹ svodićeš	svodit će¹ svodiće	svodit ćemo¹ svodićemo	svodit ćete¹ svodićete	svodit će¹ svodiće
Budućnost	Futur II.	budem svodio²	budeš svodio²	bude svodio²	budemo svodili²	budete svodili²	budu svodili²
Prošlost	Perfekt	svodio² sam	svodio² si	svodio² je	svodili² smo	svodili² ste	svodili² su
	Pluskvamperfekt	bio sam svodio²	bio si svodio²	bio je svodio²	bili smo svodili²	bili ste svodili²	bili su svodili²
	Imperfekt	svođah	svođaše	svođaše	svođasmo	svođaste	svođahu
Kondicional I.		svodio² bih	svodio² bi	svodio² bi	svodili² bismo	svodili² biste	svodili² bi
Kondicional II.		bio bih svodio²	bio bi svodio²	bio bi svodio²	bili bismo svodili²	bili biste svodili²	bili bi svodili²
Imperativ		-	svodi	-	svodimo	svodite	-
Glagolski pridjev radni		svodio m. / svodila f. / svodilo n			svodili m. / svodile f. / svodila n
Glagolski pridjev trpni		svođen m. / svođena f. / svođeno n			svođeni m. / svođene f. / svođena n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„svoditi” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 66. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Mile Popov, Svadba u severnom Banatu." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 197.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Mile_Popov,_Svadba_u_severnom_Banatu.-2] 2,0 ^2,1 Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 66. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Mile Popov, Svadba u severnom Banatu." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Vesna_Marjanović,_Prilog_proučavanju_promena_u_ciklusu_svadbenih_običaja_Srema_na_primeru_sela:_Jakovo,_Boljevci,_Stari_Slanakamen,_Novi_Karlovci,_Stari_Banovci.-3] Vesna Marjanović, Prilog proučavanju promena u ciklusu svadbenih običaja Srema na primeru sela: Jakovo, Boljevci, Stari Slanakamen, Novi Karlovci, Stari Banovci. — Rad, 31, 1988—1989, 195—204, str. 197.

[1]

[2]

[3]