Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /těːɡla/
  • Hifenacija: teg‧la

Imenica

uredi

tégla f (ćirilica те́гла)


Oblici:

  1. tégla [1]
  2. tégla Turija Begeč Ivanda [1]


Značenja:

  1. Zemljana posuda, lončić za kiselo mleko. [2] Čerević Sombor[1]
  2. Posuda u kojoj se držao med. [3] Ilandža Bavanište[1]
  3. Mala porculanska bočica u kojoj se drži pomada ili lekovi. [1]


Primeri:

  1. Od obranog skuvanog mleka — kajmaka bućkanjem u stupi ili „tegli” (olbi, dunstflaši) pravljen je puter. [4] [1]
  2. Ću da ùzājmim za krȁstavce od Káte trȋ-čètr tégle, òne vȅće, pa će da je vrȃtim kad se pòje. Neuzina [1]
  3. I jȕtri i[h] sȁmo pròkuvam trȉes minúta i mȅćem u tégle, i dȕnstam ji, kògod pȁradajs što se dȕnsta, u onàko, jástuke. [5] Veliki Gaj Susek Sviloš Sremska Mitrovica Subotica Mol Čurug Gospođinci Žabalj Jaša Tomić Šurjan Boka Ilandža Ivanda [1]
  4. Imam 12 tegli dumsta od kajsija. Begeč [1]
  5. Kȕvam pèkmez i tàko stȁvljam u tégle. [1]
  6. Nȅkad su bíle tégle zèmljane. Ȍnda su tȗ stȁvljali mléko, ȍnda ùskisne. [6] Boljevci Jamena Vašica Morović Sremska Rača Sot Neštin Martinci Voganj Jarak Hrtkovci Ledinci Šatrinci Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Gospođinci Čenej Đurđevo Kać Gardinovci Bašaid Melenci Aradac Konak Botoš Perlez Sakule Crepaja Sefkerin Dolovo Vračev Gaj Deliblato [1]
  7. Tégle su bíle ȉsto zemljàne. Ȍnda i[h] žène òbično ispàrāvadu da bȕdu čìstije, vrúćom vòdom pȁridu. [6] Bukovac [1]
  8. Mȋ smo baš tégle zváli, tégle zemljàne kòja je ìmala jèdnu rȕčku. Tȏ je bíla i za mléko i za pèkmez. [6] Jaša Tomić Sot Hrtkovci Prhovo Čortanovci Golubinci Ugrinovci Bečmen Stari Slankamen Deronje Kikinda Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Botoš Sakule Alibunar Sefkerin Kajtasovo Vračev Gaj Deliblato Omoljica Kovin [1]


Sinonimi:

  1. dunstflaša [1]
  2. brdanjica [1]
  3. ćup [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • tegla” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mirjana Maksić, Prilog proučavanju leksike Srema. — PPJ, 16, 1980, 93—122, str. 184.
  3. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  4. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 41.
  5. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  6. 6,0 6,1 6,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.