terevenčiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /terěʋeːnt͡ʃiti/
- Hifenacija: te‧re‧ven‧či‧ti
Glagol
urediterèvēnčiti (ćirilica терѐве̄нчити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) pijančiti, bančiti, šenlučiti, lumpovati, ludovati, piti, pijančevati, pirovati, lolati se, provoditi se, veseliti se, bekrijati, udarati brigu na veselje, gostiti se, bučno slaviti, lumpati, arh. godovati arh. [1]
Sinonimi:
- pijančiti, bančiti, šenlučiti, lumpovati, ludovati, piti, pijančevati, pirovati, lolati se, provoditi se, veseliti se, bekrijati, udarati brigu na veselje, gostiti se, bučno slaviti, lumpati, arh. godovati arh. [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola terevenčiti
Infinitiv: terevenčiti | Glagolski prilog sadašnji: terèvēnčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: terèvēnčēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
terevenčim | terevenčiš | terevenči | terevenčimo | terevenčite | terevenče | |
Budućnost |
Futur I. |
terevenčit ću1 terevenčiću |
terevenčit ćeš1 terevenčićeš |
terevenčit će1 terevenčiće |
terevenčit ćemo1 terevenčićemo |
terevenčit ćete1 terevenčićete |
terevenčit će1 terevenčiće |
Futur II. |
budem terevenčio2 | budeš terevenčio2 | bude terevenčio2 | budemo terevenčili2 | budete terevenčili2 | budu terevenčili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
terevenčio2 sam | terevenčio2 si | terevenčio2 je | terevenčili2 smo | terevenčili2 ste | terevenčili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam terevenčio2 | bio si terevenčio2 | bio je terevenčio2 | bili smo terevenčili2 | bili ste terevenčili2 | bili su terevenčili2 | |
Imperfekt |
terevenčah | terevenčaše | terevenčaše | terevenčasmo | terevenčaste | terevenčahu | |
Kondicional I. |
terevenčio2 bih | terevenčio2 bi | terevenčio2 bi | terevenčili2 bismo | terevenčili2 biste | terevenčili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih terevenčio2 | bio bi terevenčio2 | bio bi terevenčio2 | bili bismo terevenčili2 | bili biste terevenčili2 | bili bi terevenčili2 | |
Imperativ |
- | terevenči | - | terevenčimo | terevenčite | - | |
Glagolski pridjev radni |
terevenčio m. / terevenčila f. / terevenčilo n | terevenčili m. / terevenčile f. / terevenčila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „terevenčiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1