tikvica
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /tîkʋit͡sa/
- Hifenacija: tik‧vi‧ca
Imenica
ureditȉkvica f (ćirilica ти̏квица)
Kategorije:
bot.
Oblici:
Značenja:
- Vrsta tikve koja se nedozrela, mlada sprema za jelo (punjena, pohovana i sl.). [1]
- Osušen plod posebne vrste tikve koji služi kao sud iz koga se pije rakija. [1]
- Staklena boca trbušasta oblika, koja se upotrebljava u laboratorijima.
Primeri:
- Tȉkvice — mȁma je i pȍhovala. Stari Slankamen [1]
- Sáma sȅjem polagáno: i krompȋr, i lȕka, i zȅlena, i arpadžȉka, i pasúlja, i tȉkvice, i buranȉje. [2] Vršac Subotica Stapar Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel Novo Miloševo [1]
- Od tȉkve tȏ bȕde ìzvāđeno. Kȁko ìzvāde, nȅ znam, néću da lȁžem. Tȏ nísam rádila, sàmo sam zatèkla u svèkra mȏg da je bíla mȃla tȉkvica i u dȅde mȏg, čak pràmdedina bíla je, pa šȁftfóserom izbèležena, ìšārana bíla. [3] Sviloš [1]
- Volim da pijem rakiju iz one male tikvice, gde ne stane više od pola deci. [4] [3] Begeč Vašica Morović Sremska Rača Sot Erdevik Martinci Šuljam Voganj Jarak Hrtkovci Vrdnik Ledinci Šatrinci Obrež Prhovo Čortanovci Golubinci Boljevci Lalić Deronje Đurđevo Rumenka [1]
- Ȏn me dr̀ži na krílu i rakìjaju. Ìmaju òne tȉkvice od tȉkve, pa ìzbūšeno, pa rakìjaju. [3] Platičevo [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice tikvica
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | tikvica | tikvice |
genitiv | tikvice | tikvica |
dativ | tikvici | tikvicama |
akuzativ | tikvicu | tikvice |
vokativ | tikvice / tikvico | tikvice |
lokativ | tikvici | tikvicama |
instrumental | tikvicom | tikvicama |
Reference
uredi- „tikvica” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 88.