tužakati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /tuʒǎkati/
- Hifenacija: tu‧ža‧ka‧ti
Glagol
ureditužàkati (ćirilica тужа̀кати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Često tužiti, optuživati koga, prijavljivati. [2] Gospođinci[1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola tužakati
Infinitiv: tužakati | Glagolski prilog sadašnji: tužàkajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: tužàkānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
tužakam | tužakaš | tužaka | tužakamo | tužakate | tužakaju | |
Budućnost |
Futur I. |
tužakat ću1 tužakaću |
tužakat ćeš1 tužakaćeš |
tužakat će1 tužakaće |
tužakat ćemo1 tužakaćemo |
tužakat ćete1 tužakaćete |
tužakat će1 tužakaće |
Futur II. |
budem tužakao2 | budeš tužakao2 | bude tužakao2 | budemo tužakali2 | budete tužakali2 | budu tužakali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
tužakao2 sam | tužakao2 si | tužakao2 je | tužakali2 smo | tužakali2 ste | tužakali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam tužakao2 | bio si tužakao2 | bio je tužakao2 | bili smo tužakali2 | bili ste tužakali2 | bili su tužakali2 | |
Imperfekt |
tužakah | tužakaše | tužakaše | tužakasmo | tužakaste | tužakahu | |
Kondicional I. |
tužakao2 bih | tužakao2 bi | tužakao2 bi | tužakali2 bismo | tužakali2 biste | tužakali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih tužakao2 | bio bi tužakao2 | bio bi tužakao2 | bili bismo tužakali2 | bili biste tužakali2 | bili bi tužakali2 | |
Imperativ |
- | tužakaj | - | tužakajmo | tužakajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
tužakao m. / tužakala f. / tužakalo n | tužakali m. / tužakale f. / tužakala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
tužakan m. / tužakana f. / tužakano n | tužakani m. / tužakane f. / tužakana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „tužakati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 121.