tulajka
tulajka
tulajka (srpskohrvatski, ćir., тулајка)
urediImenica
ureditulajka f (ćirilica тулајка)
Oblici:
Značenja:
- Kraća gvozdena cev kojom se ašov, grablje i sl. pričvršćuju za držalje. [1]
- Drveno držalje za pero. [3] Čenej[1]
Primeri:
- Tùlājka je na dȏnji krȃj lȇvče, nadòlazi na osòvinu. [4] Srpski Krstur Sremska Mitrovica Čerević Despotovo Šajkaš Gardinovci Srpska Crnja Žitište Taraš Dolovo Deliblato Kovin [1]
Sinonimi:
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.