uži
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ûʒiː/
- Hifenacija: u‧ži
Pridjev
urediȕžī (ćirilica у̏жӣ)
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Osećati zadovoljstvo, bezbrižnost, lagodnost. [1]
- Imati pravo korišćenja nekog poseda. [1]
- Imati prihoda od nečega. [1]
- Osećanje zadovoljstva, bezbrižnosti, lagodnosti. [1]
- Pravo korišćenja nekog poseda. [1]
Primeri:
- A nȅko ùžīva ù tim. Martonoš [1]
- Nísam užívo u drȕge stvȃri. [2] [3] Deronje Sivac Gospođinci Novo Miloševo Farkaždin [1]
- Užívali su iz ováca. [2] Deronje [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- ˜ glas ("biti cenjen, hvaljen"; "On, njegovi sinovi, kćeri, snaje i brojna unučad uživali su glas dobrih i čestitih ljudi, nije se lagalo, nije se ni kralo"). Sombor [1]
Deklinacija
uredi deklinacija pridjeva uži
| jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
|---|---|---|---|---|
| nominativ | uži | uža | uže | |
| genitiv | užeg(a) | uže | užeg(a) | |
| dativ | užem(u) | užoj | užem(u) | |
| akuzativ | neživo živo |
uži užeg(a) |
užu | uže |
| vokativ | uži | uža | uže | |
| lokativ | užem(u) | užoj | užem(u) | |
| instrumental | užim | užom | užim | |
| množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
| nominativ | uži | uže | uža | |
| genitiv | užih | užih | užih | |
| dativ | užim(a) | užim(a) | užim(a) | |
| akuzativ | uže | uže | uža | |
| vokativ | uži | uže | uža | |
| lokativ | užim(a) | užim(a) | užim(a) | |
| instrumental | užim(a) | užim(a) | užim(a) | |
Reference
uredi- „uži” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 31, 128, 179, 225. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 104.