ugrijati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ǔɡrijati/
Hifenacija: u‧gri‧ja‧ti

Glagol

ùgrijati (ćirilica у̀гријати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.

Oblici:

-em ^[1]
-a, -o ^[1]

Značenja:

Izložiti uticaju toplote, učiniti toplim. ^[2] ^[3] Pačir Deronje Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Srpska Crnja^[1]
Postati topao, ispuniti se toplotom; osetiti toplinu u telu. ^[1]

Primeri:

Mȁlo se smlȃči, ùgrijē se. Martonoš ^[1]
Ispèče se ù peći i sȍba se ùgrije i bȕde tȍpla. ^[3] Tovariševo Srpski Krstur Mokrin ^[1]
Mȁlo ȉzvīlo se, zato što je ȕgrijana bíla. Đala ^[1]
Óna ugrȅje večȅru, postȁvi. ^[1]
A mȁma ugrȅje cíglu, pa dúšek na kȍla, pa nȃs po[d] dúšek. Pavliš ^[1]
Mȅteš vóde, ugrȅje se na špȍret, p[a] ȍnda potȍpimo, nȅšto rȃdim dok se tȍ mȁlo otkȉseli. Izbište ^[1]
Mȁlo se zgȑčim, pa ćútim, da se ùgre[j]em; nȍge zébu. ^[4] Zrenjanin ^[1]
I sȁd sam ga jȁ pikírala u mȁrt mȅsec, al je bílo jȃko hládno, nísam mògla da dòčekam da se ùgreje dȍle zèmlja, níje bíla ùgrejana. ^[2] Veliki Gaj Gospođinci ^[1]

Izvedene reči:

se ^[1]
ugrijan ^[1]

Izrazi:

Ugrejati dušu ("ugrejati se, utopliti se"; "O, baš sam ugrejo moju dušu, smrzo sam se napolje"). Jasenovo ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola ugrijati

Infinitiv: ugrijati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: -āvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ugrijem	ugriješ	ugrije	ugrijemo	ugrijete	ugriju
Budućnost	Futur I.	ugrijat ću¹ ugrijaću	ugrijat ćeš¹ ugrijaćeš	ugrijat će¹ ugrijaće	ugrijat ćemo¹ ugrijaćemo	ugrijat ćete¹ ugrijaćete	ugrijat će¹ ugrijaće
Budućnost	Futur II.	budem ugrijao²	budeš ugrijao²	bude ugrijao²	budemo ugrijali²	budete ugrijali²	budu ugrijali²
Prošlost	Perfekt	ugrijao² sam	ugrijao² si	ugrijao² je	ugrijali² smo	ugrijali² ste	ugrijali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam ugrijao²	bio si ugrijao²	bio je ugrijao²	bili smo ugrijali²	bili ste ugrijali²	bili su ugrijali²
	Aorist	ugrijah	ugrija	ugrija	ugrijasmo	ugrijaste	ugrijaše
Kondicional I.		ugrijao² bih	ugrijao² bi	ugrijao² bi	ugrijali² bismo	ugrijali² biste	ugrijali² bi
Kondicional II.		bio bih ugrijao²	bio bi ugrijao²	bio bi ugrijao²	bili bismo ugrijali²	bili biste ugrijali²	bili bi ugrijali²
Imperativ		-	ugrij	-	ugrijmo	ugrijte	-
Glagolski pridjev radni		ugrijao m. / ugrijala f. / ugrijalo n			ugrijali m. / ugrijale f. / ugrijala n
Glagolski pridjev trpni		ugrijan m. / ugrijana f. / ugrijano n			ugrijani m. / ugrijane f. / ugrijana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„ugrijati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ ^2,0 ^2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 23.
↑ ^3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 113, 121, 124, 239. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] 2,0 ^2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 23.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-3] 3,0 ^3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 113, 121, 124, 239. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-4] Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150.

[1]

[2]

[3]

[4]