uobličiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /uoblǐːt͡ʃiti/
• Hifenacija: u‧o‧bli‧či‧ti

Glagol

uoblíčiti (ćirilica уобли́чити) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pap.

Oblici:

1. -im

Značenja:

1. Dati oblik nečemu.

Primeri:

1. Potom se bičkijom „uobliči lice” [papuče], daje mu se konačan oblik ili se „čaprazi”. Vršac

Konjugacija

Konjugacija glagola uobličiti

Infinitiv: uobličiti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: uoblíčīvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		uobličim	uobličiš	uobliči	uobličimo	uobličite	uobliče
Budućnost	Futur I.	uobličit ću1 uobličiću	uobličit ćeš1 uobličićeš	uobličit će1 uobličiće	uobličit ćemo1 uobličićemo	uobličit ćete1 uobličićete	uobličit će1 uobličiće
	Futur II.	budem uobličio2	budeš uobličio2	bude uobličio2	budemo uobličili2	budete uobličili2	budu uobličili2
Prošlost	Perfekt	uobličio2 sam	uobličio2 si	uobličio2 je	uobličili2 smo	uobličili2 ste	uobličili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam uobličio2	bio si uobličio2	bio je uobličio2	bili smo uobličili2	bili ste uobličili2	bili su uobličili2
	Aorist	uobličih	uobliči	uobliči	uobličismo	uobličiste	uobličiše
Kondicional I.		uobličio2 bih	uobličio2 bi	uobličio2 bi	uobličili2 bismo	uobličili2 biste	uobličili2 bi
Kondicional II.		bio bih uobličio2	bio bi uobličio2	bio bi uobličio2	bili bismo uobličili2	bili biste uobličili2	bili bi uobličili2
Imperativ		-	uobliči	-	uobličimo	uobličite	-
Glagolski pridjev radni		uobličio m. / uobličila f. / uobličilo n			uobličili m. / uobličile f. / uobličila n
Glagolski pridjev trpni		uobličen m. / uobličena f. / uobličeno n			uobličeni m. / uobličene f. / uobličena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „uobličiti” u Hrvatskom jezičnom portalu