uperiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /upěːriti/
- Hifenacija: u‧pe‧ri‧ti
Glagol
urediupériti (ćirilica упе́рити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) upreti, ustremiti, usmeriti, upraviti, naciljati, nanišaniti, fig. vizirati fig. [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola uperiti
Infinitiv: uperiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: upérīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uperim | uperiš | uperi | uperimo | uperite | upere | |
Budućnost |
Futur I. |
uperit ću1 uperiću |
uperit ćeš1 uperićeš |
uperit će1 uperiće |
uperit ćemo1 uperićemo |
uperit ćete1 uperićete |
uperit će1 uperiće |
Futur II. |
budem uperio2 | budeš uperio2 | bude uperio2 | budemo uperili2 | budete uperili2 | budu uperili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uperio2 sam | uperio2 si | uperio2 je | uperili2 smo | uperili2 ste | uperili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uperio2 | bio si uperio2 | bio je uperio2 | bili smo uperili2 | bili ste uperili2 | bili su uperili2 | |
Aorist |
uperih | uperi | uperi | uperismo | uperiste | uperiše | |
Kondicional I. |
uperio2 bih | uperio2 bi | uperio2 bi | uperili2 bismo | uperili2 biste | uperili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uperio2 | bio bi uperio2 | bio bi uperio2 | bili bismo uperili2 | bili biste uperili2 | bili bi uperili2 | |
Imperativ |
- | uperi | - | uperimo | uperite | - | |
Glagolski pridjev radni |
uperio m. / uperila f. / uperilo n | uperili m. / uperile f. / uperila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
uperen m. / uperena f. / upereno n | upereni m. / uperene f. / uperena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „uperiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1