urušiti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ǔruʃiti/
- Hifenacija: u‧ru‧ši‧ti
Glagol uredi
ùrušiti (ćirilica у̀рушити) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola urušiti
| Infinitiv: urušiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: ùrušīvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
urušim | urušiš | uruši | urušimo | urušite | uruše | |
| Budućnost |
Futur I. |
urušit ću1 urušiću |
urušit ćeš1 urušićeš |
urušit će1 urušiće |
urušit ćemo1 urušićemo |
urušit ćete1 urušićete |
urušit će1 urušiće |
| Futur II. |
budem urušio2 | budeš urušio2 | bude urušio2 | budemo urušili2 | budete urušili2 | budu urušili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
urušio2 sam | urušio2 si | urušio2 je | urušili2 smo | urušili2 ste | urušili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam urušio2 | bio si urušio2 | bio je urušio2 | bili smo urušili2 | bili ste urušili2 | bili su urušili2 | |
| Aorist |
uruših | uruši | uruši | urušismo | urušiste | urušiše | |
| Kondicional I. |
urušio2 bih | urušio2 bi | urušio2 bi | urušili2 bismo | urušili2 biste | urušili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih urušio2 | bio bi urušio2 | bio bi urušio2 | bili bismo urušili2 | bili biste urušili2 | bili bi urušili2 | |
| Imperativ |
- | uruši | - | urušimo | urušite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
urušio m. / urušila f. / urušilo n | urušili m. / urušile f. / urušila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
urušen m. / urušena f. / urušeno n | urušeni m. / urušene f. / urušena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „urušiti” u Hrvatskom jezičnom portalu