uvinuti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /uʋǐːnuti/
- Hifenacija: u‧vi‧nu‧ti
Glagol uredi
uvínuti (ćirilica уви́нути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola uvinuti
| Infinitiv: uvinuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: uvínūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
uvinem | uvineš | uvine | uvinemo | uvinete | uvinu | |
| Budućnost |
Futur I. |
uvinut ću1 uvinuću |
uvinut ćeš1 uvinućeš |
uvinut će1 uvinuće |
uvinut ćemo1 uvinućemo |
uvinut ćete1 uvinućete |
uvinut će1 uvinuće |
| Futur II. |
budem uvinuo2 | budeš uvinuo2 | bude uvinuo2 | budemo uvinuli2 | budete uvinuli2 | budu uvinuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
uvinuo2 sam | uvinuo2 si | uvinuo2 je | uvinuli2 smo | uvinuli2 ste | uvinuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam uvinuo2 | bio si uvinuo2 | bio je uvinuo2 | bili smo uvinuli2 | bili ste uvinuli2 | bili su uvinuli2 | |
| Aorist |
uvinuh | uvinu | uvinu | uvinusmo | uvinuste | uvinuše | |
| Kondicional I. |
uvinuo2 bih | uvinuo2 bi | uvinuo2 bi | uvinuli2 bismo | uvinuli2 biste | uvinuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih uvinuo2 | bio bi uvinuo2 | bio bi uvinuo2 | bili bismo uvinuli2 | bili biste uvinuli2 | bili bi uvinuli2 | |
| Imperativ |
- | uvini | - | uvinimo | uvinite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
uvinuo m. / uvinula f. / uvinulo n | uvinuli m. / uvinule f. / uvinula n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
uvinut m. / uvinuta f. / uvinuto n | uvinuti m. / uvinute f. / uvinuta n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „uvinuti” u Hrvatskom jezičnom portalu