uvrnuti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /uʋřːnuti/
- Hifenacija: u‧vr‧nu‧ti
Glagol uredi
uvŕnuti (ćirilica увр́нути) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola uvrnuti
| Infinitiv: uvrnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: uvŕnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
uvrnem | uvrneš | uvrne | uvrnemo | uvrnete | uvrnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
uvrnut ću1 uvrnuću |
uvrnut ćeš1 uvrnućeš |
uvrnut će1 uvrnuće |
uvrnut ćemo1 uvrnućemo |
uvrnut ćete1 uvrnućete |
uvrnut će1 uvrnuće |
| Futur II. |
budem uvrnuo2 | budeš uvrnuo2 | bude uvrnuo2 | budemo uvrnuli2 | budete uvrnuli2 | budu uvrnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
uvrnuo2 sam | uvrnuo2 si | uvrnuo2 je | uvrnuli2 smo | uvrnuli2 ste | uvrnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam uvrnuo2 | bio si uvrnuo2 | bio je uvrnuo2 | bili smo uvrnuli2 | bili ste uvrnuli2 | bili su uvrnuli2 | |
| Aorist |
uvrnuh | uvrnu | uvrnu | uvrnusmo | uvrnuste | uvrnuše | |
| Kondicional I. |
uvrnuo2 bih | uvrnuo2 bi | uvrnuo2 bi | uvrnuli2 bismo | uvrnuli2 biste | uvrnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih uvrnuo2 | bio bi uvrnuo2 | bio bi uvrnuo2 | bili bismo uvrnuli2 | bili biste uvrnuli2 | bili bi uvrnuli2 | |
| Imperativ |
- | uvrni | - | uvrnimo | uvrnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
uvrnuo m. / uvrnula f. / uvrnulo n | uvrnuli m. / uvrnule f. / uvrnula n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
uvrnut m. / uvrnuta f. / uvrnuto n | uvrnuti m. / uvrnute f. / uvrnuta n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „uvrnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu