virnuti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ʋǐːrnuti/
- Hifenacija: vir‧nu‧ti
Glagol uredi
vírnuti (ćirilica ви́рнути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Primeri:
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola virnuti
| Infinitiv: virnuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: vírnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
virnem | virneš | virne | virnemo | virnete | virnu | |
| Budućnost |
Futur I. |
virnut ću1 virnuću |
virnut ćeš1 virnućeš |
virnut će1 virnuće |
virnut ćemo1 virnućemo |
virnut ćete1 virnućete |
virnut će1 virnuće |
| Futur II. |
budem virnuo2 | budeš virnuo2 | bude virnuo2 | budemo virnuli2 | budete virnuli2 | budu virnuli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
virnuo2 sam | virnuo2 si | virnuo2 je | virnuli2 smo | virnuli2 ste | virnuli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam virnuo2 | bio si virnuo2 | bio je virnuo2 | bili smo virnuli2 | bili ste virnuli2 | bili su virnuli2 | |
| Aorist |
virnuh | virnu | virnu | virnusmo | virnuste | virnuše | |
| Kondicional I. |
virnuo2 bih | virnuo2 bi | virnuo2 bi | virnuli2 bismo | virnuli2 biste | virnuli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih virnuo2 | bio bi virnuo2 | bio bi virnuo2 | bili bismo virnuli2 | bili biste virnuli2 | bili bi virnuli2 | |
| Imperativ |
- | virni | - | virnimo | virnite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
virnuo m. / virnula f. / virnulo n | virnuli m. / virnule f. / virnula n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „virnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.