voštiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʋǒʃtiti/
- Hifenacija: voš‧ti‧ti
Glagol
uredivòštiti (ćirilica во̀штити) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) mlatiti se, fam. čerupati se fam., voštiti se fam., makljati se fam., džapati se fam., lemati se fam., tabati se fam., bubecati se fam., žarg. peglati se žarg., fajtati se žarg., tiltovati se žarg., gruvati se žarg., šorkati se žarg., nabadati se žarg., krviti se, šibati se, reg. bubonjati se reg., gušati se, šaketati se, rvati se, pesničiti se, devetati se [1]
Sinonimi:
- mlatiti se, fam. čerupati se fam., voštiti se fam., makljati se fam., džapati se fam., lemati se fam., tabati se fam., bubecati se fam., žarg. peglati se žarg., fajtati se žarg., tiltovati se žarg., gruvati se žarg., šorkati se žarg., nabadati se žarg., krviti se, šibati se, reg. bubonjati se reg., gušati se, šaketati se, rvati se, pesničiti se, devetati se [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola voštiti
Infinitiv: voštiti | Glagolski prilog sadašnji: vòštēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -tēnje/vòšćēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
voštim | voštiš | vošti | voštimo | voštite | vošte | |
Budućnost |
Futur I. |
voštit ću1 voštiću |
voštit ćeš1 voštićeš |
voštit će1 voštiće |
voštit ćemo1 voštićemo |
voštit ćete1 voštićete |
voštit će1 voštiće |
Futur II. |
budem voštio2 | budeš voštio2 | bude voštio2 | budemo voštili2 | budete voštili2 | budu voštili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
voštio2 sam | voštio2 si | voštio2 je | voštili2 smo | voštili2 ste | voštili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam voštio2 | bio si voštio2 | bio je voštio2 | bili smo voštili2 | bili ste voštili2 | bili su voštili2 | |
Imperfekt |
voštah | voštaše | voštaše | voštasmo | voštaste | voštahu | |
Kondicional I. |
voštio2 bih | voštio2 bi | voštio2 bi | voštili2 bismo | voštili2 biste | voštili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih voštio2 | bio bi voštio2 | bio bi voštio2 | bili bismo voštili2 | bili biste voštili2 | bili bi voštili2 | |
Imperativ |
- | vošti | - | voštimo | voštite | - | |
Glagolski pridjev radni |
voštio m. / voštila f. / voštilo n | voštili m. / voštile f. / voštila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
vošten m. / voštena f. / vošteno n | vošteni m. / voštene f. / voštena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „voštiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1